Поноћ мени
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Ранку Радовићу
Без смисла да о било чему размишљамо
Имамо парче хартије и сва Небеса
Тешко је ставити све у стих заједно а само
Необична је то помисао и љубавна смјеса
Има ли тамо Љешнице и бијелих маслачака
Постоји ли Бреза на двије хиљаде метара без брезе
Колико боле уздаси у сонетима без упоришних тачака
Кад све замијени улоге, проза поезију, антитеза тезе
Како се носи Перун са својим космичким непреболом
Пара ли Весна конце латицама нераспараних прољећа
Угасе ли Лада, Дајбог, Белобог Морану дугиним ореолом
Горе ли минули јул, крв у коморама, тишина и свијећа
Увирна тачка са жишком свјетлости
И печат који одсликава просторе далеке, непознате
Мртвачким мрљама посуто тијело, биће, кости
Архитектуре за сонате, прозе, грамате …
Какве су кише тамо далеко гдје те све више има
Гласови са Нијагаре, свих меридијана,Торонта
Римује ли се са надримом Божја невидна плима
Твоја чеона линија са монашким постригом Новог Фронта
