Уз благослов свештенства Српске православне цркве, Српски национални савјет Црне Горе са сестринским организација обиљежиће и ове године Дан сјећања на српске жртве у оружаној акцији „Олуја“ одржавањем помена у Манастиру Острог, 6. августа 2025. године.
Из Српског савјета су саопштили да се „навршава 30 година од најсвирепијих злочина и највећег етничког чишћења српског народа које се догодило од 4. до 7. августа 1995. године, када су НАТО пакт и хрватске снаге убиле више хиљада недужних жена, дјеце и стараца, и протјерале преко 250.000 српског становништа са подручја Баније, Лике, Кордуна и Сјеверне Далмације, односно из Републике Српске Крајине“.
Делегација Српског националног савјета саопштила је да ће полазак бити у 7.00 часова 6.8.2025, испред Српске куће у Подгорици, одакле ће се кренути ка Манастиру Острог, гдје је почетак помена предвиђен за 9.00 часова.
Злочиначка акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Према подацима организација за истраживање злочина, током ове операције протјерано је више од 250.000 српског становништва, а убијено је више хиљада грађана, првенствено цивила – жена, дјеце и старијих. Око три четвртине убијених били су старији од 60 година.
Међународни суд правде је „Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
Кнежевић: Тридесет година „Олује“ у нашем сјећању, болу и пркосу
Милан Кнежевић
Поводом тридесет година од злочиначке акције „Олуја“, предсједник Демократске народне партије и посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић огласио се поруком на мрежи X, поручујући да српски народ и даље памти овај догађај кроз бол и пркос.
Тридесет година „Олује“ у нашем сјећању, болу и пркосу. Све што је настало на злочину осуђено је на пропаст. А све што је настало на жртви васкрснуће у пуној слави повратка и побједе! – навео је Кнежевић.
Божовић: Хиљаде породица остале су без дома, старци су убијани у својим кућама, светиње су скрнављене, а колоне избјеглица остају болна слика страдања српског народа
Сјутра се навршава још једна годишњица једне од највећих трагедија српског народа у савременој историји – операције “Олуја”, саопштио је Богдан Божовић, посланик СНП-а.
Богдан Божовић, фото: СНП
„Током ове акције, са својих вјековних огњишта протјерано је више од двјеста хиљада Срба из Хрватске. Хиљаде породица остале су без дома и без наде. Старци су убијани у својим кућама, светиње су скрнављене, а колоне избјеглица – међу којима су била дјеца, мајке и немоћни – остају трајна и болна слика страдања српског народа“, истакао је Божовић.
Како је истакао, „не говоримо само о историјском догађају, већ о отвореној рани која и даље боли“.
„О рани народа који је у колони, под аугустовским небом ’95, остављао све: домове, гробове предака и успомене. Тај бол и тај егзодус не смију бити заборављени – јер заборав је најдубља неправда“, рекао је посланик СНП-а и додао:
„У име правде и будућности, позивамо на пијетет према свим невино страдалима. Нека овај дан не буде разлог за нове подјеле, већ опомена – да се ниједном народу више не догоди оно што се догодило Србима из Крајине. Да никада више ниједно дијете не гледа у пепелиште умјесто у кућни праг. Да никада више колоне бола не замијене пјесму, дом и мир“, поручио је Божовић.
<
НВО Сердар: „Олуја“ је највећи злочин у европској историји после Другог свјетског рата
На данашњи дан 1995. године, започела је војна операција под називом „Олуја“, која представља један од највећих злочина против српског народа западно од ријеке Дрине и један од најстрашнијих погрома у Европи након Другог свјетског рата. Ова операција обележила је један од најтежих периода у новијој историји, остављајући дубоке ране у српском народу и региону у цјелини.
„Олуја“ није била само војна акција; она је подразумевала масовну депортацију и протеривање српског станоништва из њихових домова, што је имало катастрофалне последице по локалне заједнице. Према проценама, више од 250.000 Срба је принудно напустило своје домове у Крајини, а хиљаде људи су изгубиле живот. Ова операција је, на непојмљив начин, оставила траг не само на српском народу, већ и на цијелу Европу, подсећајући нас на ужасе ратова и етничких чистки.
Погром у Крајини, који је уследио након „Олује“, представља један од најзначајнијих злочина против човечности у постратном периоду. То нас подсећа на важност памћења, истине и правде. Они који су преживели „Олују“ носе болне успомене и ране које никада неће зацијелити. Упркос жељи за миром и коегзистенцијом, српски народ је доживео необјашњиве патње и страдања.
Ова акција, спроведена уз подршку хрватских оружаних снага, била је обележена систематским кршењем основних људских права и злочинима против човечности.
Све ово представља позив на сећање и опомену да се слични злочини не смеју заборавити. Наша обавеза је да не дозволимо да се историја понови и да заштитимо права свих народа.
Овај дан нас подсећа на важност мира, разумевања и толеранције у нашем савременом друштву. Само заједно можемо изградити будућност без мржње и страха, где сви народи могу живети у складу и поштовању. Запамтимо жртве и боримо се за правду, истину и помирење – закључује се у саопштењу НВО „Сердар“.
Уједињена: Не постоји правда без истине – 250.000 протјераних Срба не смије бити заборављено
Навршава се годишњица хрватске злочиначке акције „Олуја“. Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избјегло је више од 250.000 Срба, а бројни цивили су убијени, рањени или нестали. Та акција остаје трајна мрља на савјести савремене Европе, која је пред тим догађајем остала нијема. И док се у Хрватској овај дан слави, за српске жртве још увијек нема правде.
Уједињина Црна Гора
За нас, као странку која се залаже за очување националног достојанства и историјске истине, осуђујемо сваки покушај релативизације овог злочина, који је извјесно био геноцидан, и подсјећамо да помирење не може да почива на забораву, него на истини, правди и поштовању жртава.
Црна Гора, као држава у коју је стварао српски народ, има обавезу да се према оваквим датумима односи са историјском одговорношћу — а не по диктату дневне политике или спољнополитичких калкулација.
