Данас, 5. јула 2025. године, у Цркви Успења Пресвете Богородице у Братунцу, патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен жртвама Српске православне цркве. Окупљање носи симболичну поруку „Да се не заборави“, али истовремено у себи носи тужан траг – да је, као и прошле године, молитва једна од ретких јавних потврда бола народа за који правна правда још увек каска.
Назив овогодишњег програма обиљежавања сјећања на страдале Србе у средњем Подрињу и Бирчу је “33 године – злочин без казне”.
Хронологија страдања Срба у Средњем Подрињу
1992–1993 — Почетак етничких чишћења у више села око Братунца:
5. октобар 1992, село Факовичи: убијено је 25 Срба, запаљено је село
8. август 1992, и касније 7. јануар 1993, напад на село Ежештица: убијено је 56 Срба, уништено 110 домова
7. јануар 1993, бој у Кравици: погинуло је 49 Срба, 7 нестало, а 82 рањено — неки су још изашли из цркве након богослужења
Петровдан 12. јул 1992 — злогласни масакр у селу Залазје, у коме је убијено најмање 50 мештана, цивила и војника, мултиплицирајући породичне трагедије .
Кроз 1992–1995 — јавља се низ масовних злочина у саставу преко 20 села (Бљечево, Гниона, Осмаче, Поточари, Карно, Вијогор, Беловац, Јежештица итд.), при чему је према проценама страдало 3.267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу — цивила и бораца .
Нико није осуђен
Нико од починилаца ових злочина није правоснажно осуђен. Хашки трибунал је 2008. поништио пресуду против команданта муслиманских снага, Насера Орића, за злочине над Србима у Братунцу, а судови у БиХ га до данас нису осудили ни за један од наведених инцидената.
Ова правна празнина остаје трајни притисак на породице жртава — оне пред којима се молитва служи, али које су се од правде најчешће одрекле саме, због фрустрације системом.
Према информацијама Српске православне цркве и локалних медија, данас у 09:30 почињу следеће активности:
Света архијерејска литургија
Литија до Војничког и градског гробља
Парастос код спомен-крста за 3.267 страдалих Срба
Полагање венаца и речи утехе од највиших званичника из Републике Српске и Србије
Посебан значај придаје се присуству и молитвеном говору патријарха Порфирија, који је већ у претходним приликама указао: „Српски народ се ни милом ни силом неће одрећи себе и своје вере“.
Бол, молитва и потреба за правдом
Прошло је 32 године, а Српска православна црква и породице жртава и даље носе тишину правног празног простора. Молитва у Братунцу постаје сведочанство, али не може заменити правни оквир у коме злочини имају своје починиоце.
Године пролазе, али сећање остаје: породице жртава и честити верници у Братунцу моле се да правда једног дана буде задовољена. Они који су ишли на предсуднице много пута су на крају одлучили да правду не траже од судских клупа, већ на данима попут сутрашњег, када молитва и понешто ћутање прете више од свих судских пресуда. Док се молитве уздижу, очи остају усмерене према оним који ће, ако икад, одговорити за ове злочине.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Туга и јад за наш народ. Сећање наравно, нетреба да заборавимо. Ако већ нисмо.Зато треба да причамо, да пишемо, не да се сетимо, заслужили су толико. Да опоменемо, да се непонови, да неживимо у заблуди, да је хашки трибунал праведан, а није, селективан је.
Младе генерације и незнају што се десило у Братунцу, а старијих све мање.
То нам је ваљда у менталитет. Многи у Србији и Црној Гори нису ни чули за Братунац. А тамо је био ужас, непоновило се. Наравно да су Балије са Насером добро излобирали.
Молимо се, да њихове душе почивају у миру, а БОГ ЈЕ ВЕЛИКИ.
Полако завршавати са циркусом у Сребреници а невине муслиманске жртве ожалити достојанствено, као и српске у Кравицама и по околним селима
Onog dana kad je Naser Orić, silovatelj i koljač oslobođen taj nesrećni “sud’ je jzgubio i taj poslednji promil legitimiteta koji je imao i sve je jasno. Ništa što je tamo presuđeno ne vrijedi ništa. Ostajemo mi da žalimo i pominjemo naše mučenike i da naučimo nešto za budućnost, ako smo uopšte na nivou naroda i nacije, a bili smo veliki narod.