Помак
Др Божидар Бојовић
Пише: Проф. др Божидар М. Бојовић, научни савјетник
Као љекар, кратко бих прокоментарисао: Клиничка слика не може бити задовољавајућа, али помака набоље има!
Потребно нам је вријеме које је злата вриједно, а до Слободе нам је остао добар комад пута. До Ње се стиже оштрицом жилета. И неријетко, са ризиком да и најоданији борци за Слободу, са тог пута скрену у анархију. Неријетко нам се то дешавало, па страх од погрешних и наглих потеза, у много чему, поприма елементе архетипског. И није чудо што се немалом броју судионика у борби за Слободу причињавају црни облаци над Црном Гором, који најављују повратак режима под којим су робовали тридесет или седамдесет и пет година. Свеједно! Да ли има разлога за такву бојазан ? Да ли зло одлазећег режима и у поразу има снагу побједника? Да ли је њихову дрскост, бескрупулозност и безобзирност могуће у задовољавајућем року обуздати демократским и правним лијековима? Да ли очигледна недобронамјерност из позиције Предсједника државе може угрозити стратешки темпо и тајминг друштвених промјена актуелне Владе? Да ли су они којима је народ послије изборне побједе дао пуно повјерење да Црну Гору мијењају набоље, способни да испуне повјерење и дато обећање?
Остаци режима, стратешки, интересно непогрешиво и прецизно умрежени у свим институцијама државе, добро су уздрмани, у нокдауну су, али, чини се, опасни као рањена звијер. Не могу да се помире са чињеницом да су оно што јесу, а не оно што су умислили! Тешко могу да прихвате факат да их је међународна заједница, као сваку потрошену робу, пустила низ воду. Сасвим добро виде како им у Америчкој амбасади, делегацију са дојучерашњим предсједником Владе, који долази да се жали на актуелну власт, прима попмоћник замјеника шефа неког безначајног ресора. У магновању, притајени, вребају из потаје и спремни су на ниске ударце. Надају се да ће „вођа“, а и они са њим, вратити се на пут старе „славе“. Велике наде полажу у опструкцију рада Владе и Парламента, како би, евентуално, мултипликовали народно незадовољство. Врло им одговара „спори ритам“.
Актуелна извршна власт, утемељена на Споразуму челника три коалиције побједничког Покрета , уз очиту подршку моћника међународне заједнице, прихватила је основна начела, или упутства, даљег политичког дјеловања (која су јој наметнута као услов подршке). Парафразираћу: не отварати идентитетска и питања спољне политике, која би водила дестабилизацији. Тежиште политичке активности усмјерити на конситуисање правне државе и на борбу против криминала и корупције. То што се, под притиском међунродне заједнице, морало одустати од неких питања која највише боле, разумљиво је. Црна Гора као и остали дјелови ткз. Западног Балкана је под Протекторатом. А сила Бога не моли. Међутим, уистину, у томе има и доброга. Идентитетска питања треба да се рјешавају у правној држави и уз поштовање демократски изражене воље грађана и Закона.
У ситуацији када располућена Црна Гора мора да се мири и спашава од економског суноврата који јој пријети, када је потребно да се тријеби коров безакоња, криминала и корупције који је посијала хоботница Ђукановићевог однарођеног режима, да би се стигло до правне државе као циља, Премијер је остао доследан себи – човјеку од струке и науке. Уз то, дубоко утемељен у Христовој вјери и етици, одлучио се за Владу конципирану на начелима науке и хуманизма. Полаже наду на човјека, његово знање и ријеч. Са стручњацима за које се одлучио, из не баш богате базе, спреман је да мири и уздиже располућену и економски посрнулу Црну Гору. Они којима је дао повјерење нијесу експерти у педантном терминолошком поимању. Можда неки носе и хипотеку претходног режима, но уливју повјерење вољношћу, храброшћу, научношћу, стручношћу, али и младошћу. Неспорно, тимски, из више димензија је сагледан проблем у којем се налази Црна Гора. Очито, планирана су рјешења и тајминг активности. Зацртано је доношење низа системских закона и кренуло се путем на којем свака мјера мора имати законску подлогу. И ту је направљен отклон, можда мало груб, али потребан, према онима који су хтјели да „косе, а не да воду носе“.
Очигледан је, али донекле и очекиван, природан јед многих челника Покрета. Истрпјели су неморалне ударце као мало која политичка структура до сада. Оно што им је чинио Ђукановић са својим сателитима, давно је превазишло ранија непочинства истог режима према Харуну Хаџићу, Либералном савезу и Српској народној странци. Остаће то као најгори примјер политичког бешчашћа режима према опозицији у борби за очување власти. Као човјек са префињеним нервом научника, Премијер је знао куда би водио оправдани,али и погубни гњев. Зато сам, без обзира и на извјесну личну горчину, поздравио и поздрављам Његову мудру опрезност и умјереност.
Doktote nepogresivo ,melem na ranu.SAGLEDANO RODOLJUBIVO.!!!
Bravo profespore Bojovicu.