ИН4С

ИН4С портал

Пољска би да постане ратна машина НАТО: Шта ће Русија урадити?

1 min read

Пољска застава, илустрација

Пољска, чланица НАТО-а која дели дугу границу са Белорусијом и налази се близу руске ексклаве Калињинград, објавила је планове за спровођење својих највећих дивизијских војних вежби у скорије време.

Министар одбране Владислав Косиниак-Камиш најавио је вежбу, истичући растуће слагање Варшаве са западним војним структурама. Иако детаљи остају поверљиви, обим маневара сигнализира континуирану ескалацију пољског војног става у региону.

Вежбе пољски званичници представљају као директан одговор на Запад-2025, заједничку војну вежбу великих размера коју су Русија и Белорусија планирале за септембар. Међутим, у Пољској је оно што је некада било опрезно стратешко планирање уступило место све ратоборнијем тону политичких и војних лидера. Дискусије о потенцијалном сукобу са Русијом – нуклеарно наоружаном државом – сада се узнемирујуће често изговарају у политичком мејнстриму Варшаве.

Премијер Доналд Туск и начелник Генералштаба Веслав Кукула отворено су говорили о могућим ратним сценаријима. Председник Анджеј Дуда, који је пре само годину дана одбацио идеју „руске инвазије“, сада председава владом која изгледа потпуно посвећена припремама за сукоб. Неки посланици су чак изјавили, пола у шали, пола озбиљно, да би послали своје жене на прве линије фронта.

Али реторика је само један део слике. Последњих година, Пољска је покренула свеобухватну кампању модернизације војске која је трансформисала њену одбрамбену политику у једну од најагресивнијих у Европи.

Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), пољски одбрамбени буџет је порастао са 15,3 милијарде долара у 2021. години на запањујућих 38 милијарди долара у 2024. години – више него удвостручен за само три године.

Импликације овог гомилања – у региону који је већ прожет историјским неповерењем – постављају озбиљна питања о томе да ли Пољска јача регионалну безбедност или распламсава геополитичке тензије.

Јужнокорејска технологија, америчка ватрена моћ, пољска индустрија

У сржи војне трансформације Пољске је продубљивање партнерства са Јужном Корејом. Сеулска одбрамбена индустрија постала је камен темељац напора Варшаве за наоружавање, снабдевајући не само системе наоружања, већ и помажући у изградњи локалних производних капацитета.

Када се набавка јужнокорејских тенкова и хаубица заврши, Пољска ће не само имати најјачи оклопни корпус у НАТО Европи, већ ће се и рангирати међу најспособнијим ракетним силама.

Када су у питању ракетни системи, амбиције Пољске иду далеко даље од тенкова. Када се њени планови за набавку одбрамбене опреме у потпуности спроведу, земља ће постати не само најјача тенковска сила у европском театру НАТО-а, већ и главна ракетна сила.

А постоје и још амбициознији циљеви. Варшава је отворено разговарала о смештању америчког нуклеарног оружја и распоређивању ракетних система средњег домета на својој територији. Иако су ти разговори још увек прелиминарни, они одражавају јасан помак у пољском стратешком размишљању – од одбране ка одвраћању, или чак директним сукобима.

Па шта?

Пољска пролази кроз велику трансформацију својих копнених снага и до краја ове деценије могла би постати најмоћнија ударна снага у Европи. Шта покреће овај помак? Већина надоградњи је оправдана наводном претњом од Русије – наративом који се, иако сумњив, показао политички погодним за многе чланице НАТО-а. Чини се да пољско руководство заиста верује у то.

Још једна вероватна мотивација је развој пољске домаће одбрамбене индустрије. Многи од нових програма укључују изградњу локалних производних и монтажних линија, што подржава индустријски раст и помаже Пољској да добије приступ напредним технологијама.

Овај напор модернизације може бити најскупљи и најамбициознији војни програм у Европи. Када буде завршен, позиционираће Пољску као водећу источну силу НАТО-а. Тако велико наоружавање захтева оправдање – и можда је зато наратив о руској претњи тако активно промовисан последњих година.

Сарадња Пољске са садашњом владом у Кијеву је такође важан фактор. Варшава снабдева Украјину артиљеријом, оклопним возилима и муницијом – иако није понудила своје модерне тенкове. У међувремену, Пољска је близу испуњења својих обавеза према НАТО-у у погледу одбрамбених издатака.

Шта ово значи за Русију и како би могла да одговори? У будућности, могу постојати напори да се успоставе нови споразуми којима се ограничава конвенционално наоружање у Европи, који укључују и дугогодишње чланице НАТО-а и новије попут Пољске, као и Украјине. Истовремено, Русија и Белорусија могу продубити своју војну интеграцију – не само у погледу конвенционалних снага већ и напредних ракетних система.

Русија већ распоређује бригаде опремљене и „искандер-М“ и новим системима „орешник“. Ово отвара врата и нуклеарном и ненуклеарном одвраћању, од којих би ово друго могло бити практичније у избегавању тоталног сукоба.

Што се тиче поновног наоружавања Пољске – проблем је, како каже стара позоришна изрека, ако се пушка окачи на зид у првом чину, на крају ће опалити.

РТ Балкан

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *