Пољска би да постане ратна машина НАТО: Шта ће Русија урадити?

Пољска, чланица НАТО-а која дели дугу границу са Белорусијом и налази се близу руске ексклаве Калињинград, објавила је планове за спровођење својих највећих дивизијских војних вежби у скорије време.

Министар одбране Владислав Косиниак-Камиш најавио је вежбу, истичући растуће слагање Варшаве са западним војним структурама. Иако детаљи остају поверљиви, обим маневара сигнализира континуирану ескалацију пољског војног става у региону.

Вежбе пољски званичници представљају као директан одговор на Запад-2025, заједничку војну вежбу великих размера коју су Русија и Белорусија планирале за септембар. Међутим, у Пољској је оно што је некада било опрезно стратешко планирање уступило место све ратоборнијем тону политичких и војних лидера. Дискусије о потенцијалном сукобу са Русијом – нуклеарно наоружаном државом – сада се узнемирујуће често изговарају у политичком мејнстриму Варшаве.

Али реторика је само један део слике. Последњих година, Пољска је покренула свеобухватну кампању модернизације војске која је трансформисала њену одбрамбену политику у једну од најагресивнијих у Европи.

Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), пољски одбрамбени буџет је порастао са 15,3 милијарде долара у 2021. години на запањујућих 38 милијарди долара у 2024. години – више него удвостручен за само три године.

Импликације овог гомилања – у региону који је већ прожет историјским неповерењем – постављају озбиљна питања о томе да ли Пољска јача регионалну безбедност или распламсава геополитичке тензије.

Јужнокорејска технологија, америчка ватрена моћ, пољска индустрија

У сржи војне трансформације Пољске је продубљивање партнерства са Јужном Корејом. Сеулска одбрамбена индустрија постала је камен темељац напора Варшаве за наоружавање, снабдевајући не само системе наоружања, већ и помажући у изградњи локалних производних капацитета.

Када се набавка јужнокорејских тенкова и хаубица заврши, Пољска ће не само имати најјачи оклопни корпус у НАТО Европи, већ ће се и рангирати међу најспособнијим ракетним силама.

Када су у питању ракетни системи, амбиције Пољске иду далеко даље од тенкова. Када се њени планови за набавку одбрамбене опреме у потпуности спроведу, земља ће постати не само најјача тенковска сила у европском театру НАТО-а, већ и главна ракетна сила.

А постоје и још амбициознији циљеви. Варшава је отворено разговарала о смештању америчког нуклеарног оружја и распоређивању ракетних система средњег домета на својој територији. Иако су ти разговори још увек прелиминарни, они одражавају јасан помак у пољском стратешком размишљању – од одбране ка одвраћању, или чак директним сукобима.

Па шта?

Пољска пролази кроз велику трансформацију својих копнених снага и до краја ове деценије могла би постати најмоћнија ударна снага у Европи. Шта покреће овај помак? Већина надоградњи је оправдана наводном претњом од Русије – наративом који се, иако сумњив, показао политички погодним за многе чланице НАТО-а. Чини се да пољско руководство заиста верује у то.

Још једна вероватна мотивација је развој пољске домаће одбрамбене индустрије. Многи од нових програма укључују изградњу локалних производних и монтажних линија, што подржава индустријски раст и помаже Пољској да добије приступ напредним технологијама.

Овај напор модернизације може бити најскупљи и најамбициознији војни програм у Европи. Када буде завршен, позиционираће Пољску као водећу источну силу НАТО-а. Тако велико наоружавање захтева оправдање – и можда је зато наратив о руској претњи тако активно промовисан последњих година.

Сарадња Пољске са садашњом владом у Кијеву је такође важан фактор. Варшава снабдева Украјину артиљеријом, оклопним возилима и муницијом – иако није понудила своје модерне тенкове. У међувремену, Пољска је близу испуњења својих обавеза према НАТО-у у погледу одбрамбених издатака.

Шта ово значи за Русију и како би могла да одговори? У будућности, могу постојати напори да се успоставе нови споразуми којима се ограничава конвенционално наоружање у Европи, који укључују и дугогодишње чланице НАТО-а и новије попут Пољске, као и Украјине. Истовремено, Русија и Белорусија могу продубити своју војну интеграцију – не само у погледу конвенционалних снага већ и напредних ракетних система.

Русија већ распоређује бригаде опремљене и „искандер-М“ и новим системима „орешник“. Ово отвара врата и нуклеарном и ненуклеарном одвраћању, од којих би ово друго могло бити практичније у избегавању тоталног сукоба.

Што се тиче поновног наоружавања Пољске – проблем је, како каже стара позоришна изрека, ако се пушка окачи на зид у првом чину, на крају ће опалити.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: