Политико о сљедећој фази пандемије: Све ће се промијенити на горе

У Европи полако почиње да пролази први талас пандемије коронавируса, који је однио преко 100.000 живота и чини се да се криза креће према крају.

Шта је оно што слиједи, пита се бриселски портал Политико и наводи да је спор марш ка вакцини, коју можемо да очекујемо за девет до 18 мјесеци, како наводи већина експерата.

С обзиром на то да ће се социјална дистанца задржати у догледној будућности, све је јасније да ће сљедећа фаза пандемије променити многе животе на горе, наводи портал.

Када је ријеч о школама, чак иако неке земље поново отварају учионице, неке са ограничењима или измијењеним распоредом, још постоји неизвјесност о томе како ће и када читава генерација младих, од основаца до постдипломаца, моћи трајно поново да се школује.

„Постоје наде да би школе и универзитети могли бити отворени на јесен, али нема гаранције да ће протећи још једна академска година без потребе да се неко вријеме поново не пређе на онлајн наставу, ако дође до другог таласа вируса“, изјавио је Карл Цулинењ из британског истраживачког центра Сатон Траст, који се посебно фокусира на неједнакости у образовању.

Када је ријеч о радним мјестима, економске потешкоће настале усљед рестриктивних мјера погађају више оне секторе са ниским платама него секторе са високим платама, наводи Политико.

„Док добро плаћени запослени у финансијском сектору могу да раде од куће, радници у фабрикама, конобари и рецепционари не могу“, рекао је Ијан Малхајрн, бивши економиста владе у Британији и извршни директор у Институту за глобалне промјене бившег британског премијера Тонија Блера.

Мање плаћени послови су најтеже погођени и људи који раде у тим секторима се можда неће вратити на посао у потпуности као што ће бити случај са „биелим оковратницима“, навео је Малхајрн.

Међународна неједнакост је још једна брига и то не само када је ријеч о сиромашним земљама, рекла је Кетрин Родс, извршна директорка Центра за проучавање егзистенцијалног ризика Универзитета у Кембриџу.

Како је навела она, њена највећа забринутост је утицај коронавируса на земље у развоју, преноси Б92.

Чак и ствари које се чине једноставним, попут социјалног дистанцирања, нису могуће ако се живи у страћарама, избјегличком кампу или у окружењима гдје има много људи, навела је она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: