Политика ЕУ је пропала, а у 2020. ћемо видјети колико лешева је остало под рушевинама

Самит „ЕУ – Западни Балкан“ планиран је за мај сљедеће године у Загребу. Савјет ЕУ је у октобру ове године званично одложио одлуку о отварању приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом.

Вето француског предсједника Емануела Макрона изазвао је згражавање у читавом региону, али и у ЕУ. Осим тога, то је било и гажење обећања са претходног самита. У Њемачкој се прије свега критиковало то што је Европска унија својим жустрим одбијањем изгубила важну полугу, није подржала прозападне реформе у шест држава југоисточне Европе које још нису чланице ЕУ.

Многи се надају да би на самиту у Загребу могле да буду ревидиране октобарске одлуке. Али слабе су наде за то. Јер, самит би требало да припреми нови сазив Европске комисије, а њен извјештај је у надлежности новог комесара за проширење Оливера Вархељија. Мађарски премијер, Виктор Орбан чију политику слиједи и Вархељи, залаже се за проширење ЕУ на југоисток, али са потпуно другачијом агендом од Њемачке.

Орбан, наиме, не дијели забринутост због стања демократије у балканским државама. Напротив, он је био тај који је бившег корумпираног сјеверномакедонског премијера спасио затвора. Што се Мађарска више залаже за Балкан, утолико је већа скепса у Француској, Холандији, али и у Њемачкој. Страхује се да Мађарска користи државе југоисточне Европе само да би проширила зону свог утицаја и тако се одбранила од избјеглица.

Заев је сав улог ставио на једну карту  и изгубио

Мјесец дана уочи самита у Загребу, у Македонији ће се одржати избори. Реформски премијер Зоран Заев консеквентно је држао ЕУ курс. Чак је 2018/2019 и промијенио име сопственој земљи. Тако је сав улог ставио на једну карту  и изгубио. Под свјежим утиском француског вета, расписао је нове изборе. Ако Заев изгуби и на власт дође ауторитарна, националистичка, проруска опозиција  про Европејци дуго у читавом региону неће више имати никакве шансе.

Обећање „приступ за реформе“, видљиво за сваког, нису могли да одрже. Иронија судбине би била када би Сјеверна Македонија на загребачком самиту добила „да“, а да прије тога побједе десничарске снаге. Порука би гласила: сваком захтејву Запада требало би се максимално супротставити! Само тако се побјеђује!

Србија: Перманентни избори, јавност и модус мобилизације

Бирачи ће и у Србији највјероватније да гласају 2020. године. Исто као и 2017., 2016., 2014. и 2012. Перманенти избори су за јаког човјека земље, предсједника Александра Вучића, опробано средство како би се јавност држала у стању мобилизације, како би се опозицији то демонстрирало у годишњем ритму. Француски вето је Вучић већ у октобру искористио како би релативизовао орјентацију Србије ка Западу и свој народ припремио за константно окретање између Европе, Русије, Кине и свих могућих инвеститора, што је опет логична посљедица кочења ЕУ. Зато нема потребе за журбом када је ријеч о приступним преговорима.

Исто важи и за Црну Гору. Та мала земља, исто као и њен сусјед Србија, већ седам година води приступне преговоре. И до сада суптилно игнорише благе европске опомене због корупције и застрашивања новинара и опозиционих политичара.

Албанија: Хоће ли се премијер Рама окренути од ЕУ која крши дату ријеч?

Албанија је у кризи. Нико не зна да ли ће та криза 2020. бити превазиђена. А и како би се то могло знати? Након бојкота локалних избора и изласка опозиције из парламента све је практично стало. Премијер Еди Рама се суочио с криминалном мрежом и сузбио трговину дрогом. Због тога је стекао поштовање ЕУ. Али сада му недостаје међународна подршка  и то не само због блокаде пута ка ЕУ, већ и због тога што поједине земље ЕУ, а прије свих Холандија, не желе да застраше албанску опозицију.

Но, није за очекивати да ће се Рама повући. Могло би да се догоди слично као са Вучићем у Србији, да се окрене од ЕУ која крши дату реијч и потражи сопствени пут.

А није за очекивати ни да ће се Босна и Херцеговина 2020. пробудити из политичке коме. Због тога што су свугдје у региону ослабиле наде у бољу будућност, све је јачи талас исељавања. Са њемачким Законом о усељавању стручне радне снаге, који би у марту требало да ступи на снагу, Берлин томе даје додатни подстицај.

Косово: Један бунтовник жели да сузбије корупцију

Истински је једино напет развој ситуације на Косову. Побједом на октобарским изборима, та земља ће добити новог, потпуно другачијег шефа владе. Аљбин Курти, бунтовник, обећао је одлучну борбу против корупције и због тога би морао да се суочи и са моћним, чак и насиљу склоним мрежама.

За Куртија  за разлику од реформатора у земљама региона ЕУ је мање дио рјешења, а више дио проблема. Јер, иза демонстративне вјерности Европи, досадашњи моћници радо су крили своје личне, махом финансијске агенде. Захвалност им је масовно исказивана подршком западних амбасадора током сваког формирања владе.

Овај пут се Запад држи по страни. А то важи чак и за САД. У Вашингтону се очигледно ради на новој стратегији за Балкан. Међутим, још је нејасно како би то требало да изгледа. Али то да Американци узимају ствар у своје руке онда када Европа више не зна како даље, то је позната мустра у региону. Још од ратних деведесетих.

Извор: Б92

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: