Политичка естрада
1 min read
Скупштина ЦГ
Немогућност постојања јавног простора у Црној Гори, већ одавно, сам констатовао износећи чињеницу да је најјавнија ствар (политика) морбидно приватизована и професионализована. Партитократске структуре, са лидерима зрелим за психоаналитичка испитивања, декларисали су себе за носиоце суверенитета народа, чиме су могућност политичког дјеловања свели на оквире партијског размишљања. Отуда не треба да чуди зашто су политичке корупције тако јавне и општеприхватљиве појаве.
Наиме, фокус дешавања је свакако усмјерен на расплет подгоричке трагедије. Мада, мало упућенији човјек у политичке процесе схватиће да заплета заправо није ни било. Ријеч је о провидно осмишљеном инжењерингу владајућег еснафа. Тај инжењеринг имао је само један циљ, а то је дезавуација, готово бламажа, појединаца у опозицији који покушавају нешто да промијене.
Међутим, многи нису уочили како су се ствари одвијале. Упорно сам истицао да смјена власти (не режима) зависи превасходно од проблема НАТО интеграција. Ранко Кривокапић је константно потенцирао проблем НАТО-а прије избора, да би након Расмунсенове агенде замуцао. Очито је било јасно да се спрема нова–стара епизода на политичкој, турбофолк, сцени. Та епизода се емитовала дан након самита у Велсу, потписивањем коалиционог споразума између сарадника из власти на државном нивоу. Господа из НАТО олигархије је дала и низ препорука, првенствено, да се народ не смије питати око евентуалног приступа НАТО породици. Ако се приступи НАТО-у, ето Кривокапићу прилике да буде нови мандатар, а локалне службе ће јасно одредити ко ће чинити његову власт, а ко опозицију.
Да ствар буде забрињавајућа, наивност црногорске јавности иде до те мјере да се данас Кривокапић сматра “мртвим“ политичарем. Као да је Кривокапић иза себе имао хиљаде бирача које је сада изневјерио, па ето, наједанпут ће постати билост. Ово схватање је наивно таман онолико колико је било наивно вјеровање у тзв. Ранково “преламање“ и излазак из чељусти ДПС-а. Ту партију гласају они који су преко СДП легитимације зграбили неку од функција у државном апарату. Просто казано, ријеч је о најкорумпиранијем и по стопи непотизма првом клану у држави; о партији која је настала од стране тајних стубова режима, како би прикрила све ратне потхвате ДПС-а крајем прошлог вијека. Нажалост, многи су полагали вјеру у Кривокапића, чак и кад је износио најбруталније оптужбе на рачун свог политичког творца – Мила Ђукановића. Чак се Кривокапићу вјеровало и када је за главног преговарача испред СДП-а именовао Вујицу Лазовића, човјека за којег се чиста срца може тврдити да је на изборима гласао ДПС, а не ЕЛП.
Међутим, опозициони прваци су знали да од смјене ДПС-а нема ништа. Логично је питати се – Ако су знали, зашто су се упуштали у преговоре? Слиједи и логичан одговор – На питање одговорности за све поразе опозиције вето је стављен од времена увођења вишестраначја. Ни овога пута се то питање неће отворити. Јер, ако се неким чудним случајем и помене, свима ће се ставити до знања како до њих ништа није било, већ како се СДП изиграо са свима. Алиби за рубрику “мало смијеха“. Опозициона елита се на својим “демократским” конгресима бира апсолутним већинама, чак не смета и то што се бирају више пута. Једно је јасно, партије су за њих приватна предузећа, преко којих себи могу да обезбједе лагодан живот, уз пристојне апанаже. Њима је јасно да на свим изборима имају право да подијеле 48% бирачког тијела, док 52% припада великом инквизитору. Отуда је присутна вјечита опозициона међулидерска нетрпељивост.
Међутим, шта очекивати од носиоца опозиционих листа на овим изборима? Млади Алекса Бечић је нестао од тренутка када је у изборној ноћи отворио пјенушаво вино и демантовао сопствени став да ће се обрачунати са структурама у СНП-у које су владајуће оријентисане. А, таквих је много у опозицији.
Ajde sad svi koji ste iskritikovali Ognjena i ovaj tekst još jednom pročitajte šta je napisao, pa svoje slobodno vrijeme iskoristite da pročitate i ostale njegove tekstove, i, naravno, realno sagledajte situaciju i potrudite se da vas političko pamćenje posluži. Žao mi je što je za neke polupismene građane terminologija koju Ognjen kao profesor filozofije koristi nepoznanica. Svakako, tekst je odličan i demistifikuje igrarije pozicionih i opozicionih političara sa narodom!
Господин Јововић је, чини се, коначно политички сазрео јер је коначно, изгледа, схваиот да политика има и своју занатску страну, тј. извјесна „технолошка“ правила.
Прво правило: нестраначке личности на страначким/коалиционим листама не постоје, осим у сврху маркетинга и трају таман колико и просјечна реклама.
Да би се политички опстало, мора се обезбиједити подршка бирача – све остало је кула од карата.
Друго правило: да би се обезбиједила подршка бирача, мора човјек да се добро потруди – политика је посао са пуним радним временом.
Треће правило: није свако за бављење (дневном) политиком – поред јасне идеје шта се жели, треба пуно стрпљења, флексибилности и, надасве, јак, јак, јак желудац. Посебно од такве феле нису интелектуалци, ако смо сигурни на шта та ријеч уопште значи.
Четврто правило: ако сте до политичке позиције дошли а да се нисте добро помучили, ако вам је неко са осмијехом поклонио своје мјесто за говорницом за које је добро диринчио у странци, не либећи се ни да слаже ни да украде, упамтите да тај има један нож у чизми који ће ваам забити у леђа, чим више не будете потребни – односно, чим „шеф“ потроши ваше добро име и страначку „неокаљаност“.
Пето правило: немојте се тада осјећати глупим и превареним.
Него, боље, скокните до продавнице и купите и ви нож.
Или баталите политику.
Ne valja mu Lekic, ne valja mu PzP, ne slaze se sa SNP-om, razocaran je u Pozitvnu…
E neka ste mu rekli vala. Opuči nas. Njega treba sa onim Stamatovićem na duel, pa tek da se izmjere ko je više zaljubljen u sebe, a da pri tom nemaju konkurenciju u ljubavi koju gaje.
„Ипак, остаје нада да држава неће трајати толико дуго колико његов ,,државотворни блок”.“ O. Jovovic.
Ne treba komentar ovoj sramnoj recenici koja otkriva prave namjere, ili zelje, autora.
Zasto pise o demokartiji jada mu je jednini cilj oburdavanje drzave CG? Ovaj bolesni nacionalizam je rak rana CG.
P.S. Ne branim doprinos DPS/SDP koalicije losem stanju u CG. Oni zasluzuju da se smjene – ali sigurnbo ne sa anti-CG koalicijom. I ne na nacin koji savjetuje g. Jovovic.
Овако неписмени, бесмислени и болесни текст са обимним коришћењем странцизама, које је аутор уђенуо како би показао своју непостојећу учевност, још нијесам прочитао.
Огњене, батали се и писања и политике, „психоаналитичка испитивања“ која помињеш су очигледно теби потребна.
Самозаљубљени аутор, који цитира сам себе…!?
Кладим се да ово ни сам не би могао да преприча, да га ко пита.
ИН4С уозбиљи си и не објављуј овакве глупости, вријеђате нам интелигенцију!
,,politička estrada,, ili ,,urnebesna tragedija,, neće to NAROD POZLATITI, samo skupo plaća njihove nastupe i skitnje po svijetu