„Поход“ на Исток: Немачка више нема ни политику ни снагу ал је остала – мржња

Европске државе окупљене у „коалицију вољних“ немају конкретну политику према Русији – ради се о етикетирању, сатанизацији, претњама и блаћењу. У свему томе, према Црнобрњиним речима, нема политике.

Ова оцена се, каже наш саговорник, односи и на немачког канцелара Фридриха Мерца, некадашњег менаџера Блекрока. Управо та чињеница одређује његово понашање према Русији и збрку коју је направио претећи Русији ракетама дугог домета.

Поход на Исток Фридриха Мерца

Немачка трпи последице низа лоших одлука које се манифестују управо као одсуство политике, не само у односу на Русију и Украјину, него и у односу на саму себе. Хенри Кисинџер, рођен у Немачкој рекао је за њу да је превише велика за Европу, а сувише мала за свет.

„Та реченица говори где су историјски мотиви Немачке и где је њихова историјска потреба да се сврстају међу „велике играче“. Али, Кисинџер лепо каже, није то то. Два су светска рата изазвали да би се уврстили на тај ниво и изгубили су. И сада се стављају у први ред хушкања против Русије, што је одсуство политике и прилично суманут потез“, наводи Црнобрња.

Све то личи на некадашњи „Поход на исток“ (Drang nach Osten), идеологију коју је прокламовао Адолф Хитлер – стварање „животног простора“ за Немце на истоку Европе.

„Немачка жели да задовољи своје аспирације које терају три века и понеки пут биле су полууспешне или неуспешне. Треба да знамо да се територија Украјине мењала, делила између Русије, Пољске и Немачке. Те три силе су се око те територије тукле, надјачавале, обарале руке и сигурно је да су аспирације Немачке да у данашњем разрешењу добију нешто. Међутим, њих наткриљује „велики брат“, САД и опет је Немачка превише мала за свет“, истиче Црнобрња.

Бити превише мали за свет је немачки усуд и било је исувише мало немачких политичара који су то схватали. Међу њима су Вили Брант или Хелмут Шмит. Када су они били на власти, Немачка је израсла у велику, поштовану и демократску земљу, која је била привлачна. Уз то, била је и вођа Европе. Сада, Немачка повлачи и себе и све друге европске земље у понор.

Европа је бастион пропале политике

Фридрих Мерц направио је свеопшту збрку изјавом да Украјина може да користи оружје дугог домета за нападе на руску територију, али та збрка не односи се на Русију и САД. Ове две велике силе изашле су из канџи неолиберализма и свих подполитика које из њега произилазе. Међутим, Европа је остала бастион пропале неолибералне политике.

„Те интересне групе нису поражене доласком Трампа и растом Кине и Русије. Они су само устукнули под силом воље америчког народа, коме је било доста тог лудила. Али, у Европи, народ не уме да заустави своје неквалитетне вође, између осталог и зато што је Брисел постао центар отуђене моћи. Тамо ради 120 000 бирократа за огромне плате, за привилегије и они немају никакав контакт са бирачима, него су постављени да ту машину стално подмазују. Та машина не дозвољава Европи, грађанима Европе да дођу до себе. Она им стално намеће те неолибералне, давосовске постулате и политике те врсте. И она је остала велико, моћно стециште неолибералних тенденција“, објашњава Црнобрња.

Историјски тренутак је врло занимљив и у њему се Европа врло тешко самерава са токовима времена – несрећа нас на Балкану је та што европске државе стално покушавају да доминирају нашим простором, додаје он. БиХ је, према Црнобрњиним речима, најбољи пример иживљавања европских држава, јер она је бриселска колонија, што је помало срамотно за ЕУ.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: