Поезија Матије Бећковића остаје узвишени споменик Црној Гори
Више од пола вијека академик и пјесник Матија Бећковић исписује и објављује пјесме и поеме о Црној Гори, домовини својих предака, а те пјесме сакупљене су у збирку „Црна Гора – име једне вере“, коју је објавила издавачка кућа „Вукотић медија“.
– Нико после Његоша, а прохујала су два вијека, није опјевао Црну Гору, као Матија Бећковић – написао је у предговору књиге приређивач Манојло Мањо Вукотић.
– У шест поглавља, спојених слаповима оригиналног језика и раскошне маште, Бећковић је отворио душу Црногораца, њихово поимање живота, смрти, погибије, побједе, чојства, јунаштва… Тај особен морални код и прочишћену етику.
Кроз многе пјесме и поеме, као што су „Унук Алексе Маринкова плаче над Црном Гором“, „Лелек мене“, „Костићи“, „Бишће и Небишће“… види се да је Црна Гора за Бећковића – Света Гора.
– Када се скупи или разгрне то његово путовање од Вељег Дубоког до Ловћена, од Везировог до Зиданог Моста, од Његоша до крстоносних литија ових дана, онда се сагледа и лице и наличје Црне Горе – наводи Вукотић.
– Бећковићевски – јединствено, оригинално и непоновљиво. Из оног што је написао потпуно је јасно да Бећковић воли Црну Гору. Овјековјечио ју је. Бди над њом, даноноћно.
Бећковића је званична Црна Гора, несигурна у себе, утопљена у своје незнање и политикантске освете, својевремено почастила Његошевом наградом (највећим признањем), а данас му ти исти властодршци забрањују да уђе и да оде до свог кућног огњишта.
Kada se zele napasti i pokusat(bezuspjesno)ponizit veliki ljudi i intelektualci,kao ovo sad odje akademik Beckovic,mjesto jednoga bijednoga bota sjate se ka skakavci razne mitrane,Ellasi, folivore, delmonte,i ostale ANB placene tranje,i ispisuju narucene, glupe i bijedne komentare koje velikanima ne skode ni malo ali govore o ocaju i bijedi rezima koji gubi razum,i svojim ponasanjem izaziva kod naroda kontraefekat. Samo mirno i dostojanstveno,i bez verbalne agresivnosti prema ovim ljigavim rezimskim botovima,jer to nijesu ljudska bica no zombiji,i oni ne zasluzuju cak ni prezir,vec samo ignorisanje.
Najveći živi medju svim Srbima (sa sve montenegrinskim)….u zdravlju nam bio!
“Reče mi jedan čoek
Da je sanjao …”
Odmah u drugom stihu Bećkovic se udaljava od Crne Gore i kaže sanjao a treba snijevao. Čini neka nemoguća pomirenja i navija vodu na svoju vodenicu. Daleko je to sve od vjere Crne Gore, a još dalje od istinske poezije.
Crnogorci za predsednika Srbije ne postoje kao ni za Bećkovića
dome mas’a za tebe je crna gora samo gedzovanska gora…
Taj poeta nihe prijatelh Crne Gore!
Hegemonska pisanija………
Matija Beckovic….
Ovjencao je Crnu Goru u Svom Djelu….
Crnu Goru nasih Otaca i Djedova….
Upravo zato sto nije nikad zaboravio…..
Sve nase Slavne Pretke….
Oceve, Djedove i Prdjedove….
Hvala Beckovicu….
Sto je sacuvao „Crnu Goru Jedne Vjere“….
I Istinski Zivio Takvu Crnu Goru….