Поетски осврт на нашу збиљу: Изгубљени

У тами коју магла
рађа,
подне наше свијести
пробуђено –
на савјест инима.
Злог наума
од Бога одлучени
кивни што су нас
ујединили а
само то нису
планирали..

Изгубљени
на тромеђи
човјечности,
страха Божијег
и вјечности
не бирају
ниједно.

Из логоса у
небиће.
Без печата
дара Духа
светог,
штамбиљ
падшег на
срце ставили,
преметнули за
Рај
изгубљени.

За науку им,
сјеме вјере
кроз коров
порађа,
над нама је
ево има дана
исијао Савин
ореол , нису му 
кољенопреклоне 
молитве  
остале без 
одговора 
и ова је земља
што се Црном Гором
зове небу обећана.