• Друштво

Поента поетика из Никшића представљена у Народној библиотеци Будве

1 min read

8 година ‎ ИН4С

У Народној библиотеци Будве у четвртак, 19.октобра представили смо књижевни клуб Поента поетика из Никшића који функционише у оквиру ЈУ “Захумље”. Са предсједником клуба мр Гораном Радојичићем разговарала је Станка Станојевић, а поезијом су се публици преставили чланови клуба, пјесници Милица Петричевић, Данијела Јокић, Марко Вилотијевић, Рада Драганић и Сава Радуловић"

„У Народној библиотеци Будве у четвртак, 19.октобра представили смо књижевни клуб Поента поетика из Никшића који функционише у оквиру ЈУ “Захумље”. Са предсједником клуба мр Гораном Радојичићем разговарала је Станка Станојевић, а поезијом су се публици преставили чланови клуба, пјесници Милица Петричевић, Данијела Јокић, Марко Вилотијевић, Рада Драганић и Сава Радуловић“, саоптили су из Народне библиотеке Будва.

Разговор са предсједником клуба Поента поетика преносимо у цјелини

Књижевни клуб Поента поетика основан је јула 2014. године и резултат је Програма подршке развоју културе у Никшићу који је покренуло и подржало Министарство културе. Никшић је увијек словио за духовни и клултурни центар. Што се догодило у одређеном периоду, па је овај програм Министарства морао обухватити и Никшић?

„ Деведесетих година дошло је до пада система вриједности и многе ствари од значаја за живот појединца су се пореметиле. Тај тренд није заобишао ни културу, заправо њу је можда понајвише и захватио. Испливали су шунд и кич, а озбиљна култура по којој је Никшић био препознат шездесетих и седамдесетих година је заборављана, скривала се и чинило се да је потпуно нестала. Програм подршке развоју културе који финансира Министарство културе и један озбиљан приступ Општине Никшић као и Захумља и осталих институција културе, допринио је да данас слика буде неупоредиво боља и да се полако враћа вјера у то да је култура заштитни знак Никшића. Данас Никшић по питању културних програма може да парира знатно већим центрима. „Поента поетика“ је у свему томе нашла своје мјесто, управо кроз афирмацију поезије и младих талентованих људи, кроз класичне, али и модерне програме којима тежимо поезију приближити што већем броју суграђана.“

Који су циљеви клуба и ко све може постат члан- да ли постоји неки релевантни систем вредновања?
„Циљ оснивања „Поента поетике“ био је афирмација младих и афирмација поезије и књижевности у цјелости. Жељели смо, приликом оснивања, да створимо услове да се у Никшићу чује писана ријеч младих стваралаца у много већем обиму него што је до нашег оснивања био случај. Чини ми се да смо у томе успјели, судећи по успјесима које наши млади пјесници постижу и појединачно и групно на најзначајнијим фестивалима поезије у земљи и региону. Оно што се касније, током рада, испоставило као циљ и тежња, јесте то да на квалитетан и достојан начин настављамо традицију коју су градили највећи никшићки пјесници, Вито, Драган, Вукман, Дуго, па и они који још увијек стварају Радуле, Душан, Спасоје, Обрад, Ана, Гордана и други. Квалитет и љубав према поезији су основни критеријуми, као и поштовање према оним вриједностима које у 120 година постојања баштини ЈУ „Захумље“.“
Књижевни клуб поента поетика посвећује се и афирмисаним никшићким пјесницима, али и тематским вечерима. А ту су и двије манифестације. О чему је заправо ријеч?

„Одлучили смо се да и кроз те двије манифестације на мало другачији начин представимо свој рад и да се потрудимо да анимирамо младе људе да нам се прикључе и уопште да се баве књижевношћу. Поетска пропаганда је једна од тих манифестација; дошли смо на идеју да обилазимо никшићке локале, односно нека култна мјеста у Никшићу, да се дружимо са омладином и да им представљамо оно што радимо; да им на један другачији начин приђемо са поезијом, просто ако не желе доћи на класичне књижевне вечери, доћи ћемо ми до њих. До сада смо имали 10-ак таквих вечери и чини се да је то дало резултате и остало препознато као квалитетан вид афирмације поезије. Такође и манифестација Дани црногорске поезије поводом хиљадугодишњице државности прошле године, обиљежена је тако што су чланови клуба обилазили школе у Никшићу, а члановима литерарних радионица и заинтересованим ученицима говорили смо своју поезију, као и поезију знаменитих никшићких и црногорских писаца са намјером да ту најмлађу популацију пробудимо и на одређени начин активирамо да почну читати поезију и о њој размишљати, да се сусрећу са пјесницима што им је било интересантно. Поменуте двије манифестације дале су значајан допринос етаблирању књижевног клуба Поента поетика, као и гостовања широм Црне Горе; Поента поетика је представљена на многим значајним манифестацијама као и у институцијама: Ратковићеве вечери поезије, Барски љетопис, Народна библиотека Будве, Национална библиотека, Подгорички сајам књига, КИЦ Будо Томовић, а и часописи (Арс, Qуест и Сцрипт, као и културни додатак дневних новина Дан) су објављивали мини темате у којима је била заступљена поезија чланова нашег клуба.Чини ми се да смо успјели да направимо једну квалитетну причу и да клуб Поента поетика буде препознат од стране културних посленика и у Никшићу и у Црној Гори.“

Зборник поезије Мозаик објављен прошле године поводом Свјетског дана поезије је несумњиво продукт Вашег вриједног и квалитетног рада. Како је конципиран?

„Након годину и по рада створила се потреба да објавимо понешто од поезије наших чланова, ЈУ Захумље у оквиру које функционише Поента поетика, има издавачку дјелатност, па смо на тај начин, уз институционалну подршку, успјели да спојимо лијепо и корисно, а општина Никшић и Министарство културе су дијелом финансирали штампање зборника. Заступљен је 21 пјесник, у ствари они пјесници који су у том тренутку били најактивнији односно на најрепрезентативнији начин могли могли да представе оно што се у клубу ради. У припреми је и други број зборника, а намјера је да периодично објављујемо нове бројеве зборника и тиме давали младим људима прилику да им поезија буде објављена. На порталима за сад углавном читамо поезију ових младих људи.“

Рад књижевног клуба Поента поетика је прихваћен у граду, а како тај рад оцјењује стручна и критичка јавност, да ли у одређеном смислу држите до традиције књижевних заједница Владимир Мијушковић и Мирко Бањевић?
„Ове двије књижевне заједнице су и даље активне, а ми смо тај трећи дио никшићке књижевне приче. Свакако људи препознај наставак те традиције, али ми се трудимо да мало другачијим, модернијим програмима приближимо књижевност људима, тако да стручна јавност има позитивне реакције на рад нашег клуба из простог разлога што смо успјели не само да анимирамо младе људе да пишу и покажу то што стварају, него смо успјели да за ове три и по године постојања клуба направимо и примјетан напредак. Наши чланови-пјесници су били учесници разних манифестација и освајали награде на конкурсима у Црној Гори и региону, тако да је и то у извјесном смислу потврда да је оно што радимо квалитетна прча и да смо на правом путу.“

Битно је и истрајати. Поменули сте да је 90-их запажен општи пад система вриједности, али и тих година у Никшићу су функционисали књижевни клубови, неки, квалитетни су и нестали (као нпр. књижевни клуб Аргентина) надајмо се да ће ово вријеме бити повољније у сваком смислу. Зашто Поента поетика?
„То је нешто о чему свако може да размишља на свој начин. Поента поетика јесте нешто несвакидашње, а у најкраћем смисао оснивања и назива клуба је тај да је поента у ствари сама поетика; да сви појединачно радимо на томе да стварамо сопствену поетику, али и поетику једног друштва које треба да буде много просвећеније, духовније, клтурније…Поезија је управо тај вид културе, књижевности који на једаннајтананији начин допире дољудске душе, оплемењујући је, тако да је та поетика нешто на чему треба радити и што треба гајити а што је у неком прошлом периоду било занемаривано и чак код оних који се баве књижевношћу.“

Своју поезију су будванској публици запажено читали млади ствараоци клуба Поента поетика: Милица Петричевић, Данијела Јокић, Марко Вилотијевић, Рада Драганић и Сава Радуловић. На питање шта њима значи чланство у клубу, сагласни су да им је овај клуб био „прихватилиште“ и одскочна даска, многима је био помоћ у ослобађању од страха како ће њихова поезија бити прихваћена, а најзанимљивије су посјете клубовима гдје се окупљају млади и читања поезије у таквом амбијенту.
Поезија младих стваралаца Поенте поетике је различита и по темама и приступима, римама, слободним стиховима а надасве је уочљива посвећеност поезији и писању која се огледа и у читању из рукописа, са папира, руком („муком“) исписану занемарујући моду „тач-скрин“ читања које дјелује хладно.
На изненађење публике да данас постоји оваква омладина и на задовољство исте, млади ствараоци су на кратко вратили дух некадашњег Никшића наступом у Народној библиотеци Будве.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: