Подржали измјене Закона о високом образовању

Одбор за просвјету, науку, културу и спорт једногласно је подржао измјене Закона о високом образовању којим се студентима, који су уписали факултет прије потписивања Болоњске декларације, омогућава да до септембра идуће године положе заостале испите и под истим условима заврше студије.
Предсједница Одбора, Бранка Танасијевић казала је да студенти који су иницирали измјену Закона имају различите разлоге попут болести, формирања породице, рађања дјеце и запослења.
“Њихово често обраћање указује на то да амбиције нијесу нестале и, ако им омогућимо рок, један значајан дио студената сигурно ће успјети да заврши студије”, оцијенила је Танасијевић.
Члан Одбора из Демократске партије социјалиста, Срђа Поповић, подржао је ту иницијативу, наводећи да сматра да школска 2015/2016. година треба да буде посљедњи рок за полагање испита под старим прописима.
“Направили смо пет, шест уступака, правимо им и овај, а, ако дођемо у ситуацију да се и догодине гласа о једном оваквом захтјеву, бићу против тога”, објаснио је Поповић.
Како је казао, пуно је оних студената који имају један или два заостала испита и, како је додао Поповић, у случају да се врате на Болоњски систем, питање је да ли би икад завршили факултет.
Драгиња Вуксановић из Социјалдемократске партије казала је да се смањио број студената на Правном факултету који су у тој ситуацији.
“Њих нема пуно, а они који се налазе у тој ситуацији, спријечени су да заврше факултет из заиста конкретсних разлога”, објаснила је Вуксановић.
Према њеним ријечима, стари начин студирања пружао је много већи квалитет знања.
“Болоња је замишљена на један начин, а њени резултати су испод онога што је очекивано, тако да треба пружити шансу онима који су уписали студије прије увођења Болоње”, закључила је Вуксановић.
Јелисава Калезић из Демократског фронта (ДФ) сагласила се са Вуксановић, наводећи да уопште не треба правити ограничења “не за једну школску годину, него уопште”.
Како је казала Калезић, основа и структура знања у старом систему била је квалитетнија и боља.
“Ја сумњам у уставну основаност овога што ми гласамо, ограничености на једну школску годину”, поручила је она.
Члан Одбора из Позитивне Црне Горе, Срђан Перић, указао је на два додатна разлога за доношење ове измјене.
“То су лакше кретање свршених студената кроз национални квалификациони оквир и тешко да ће неко од тих студената, ако ради, остављати посао да би радио нешто по том основу и највјероватније, што је тужно, да му та диплома неће суштински ни требати”, објаснио је Перић.
Бранка Бошњак из ДФ казала је да та измјена треба да важи само за апсолвенте, објашњавајући да је стари систем доносио већи квалитет знања код студената него код оних који завршавају по Болоњи.
“Није Болоња лоша, него начин на који је ми примјењујемо”, сматра Бошњак.
Према њеним ријечима, полагање испита у писменој форми представља деградацију система.
Члан Одбора из Либералне партије, Андрија Поповић, подржао је иницијативу за измјену Закона, наводећи да је, због могућих злоупотреба, рок ипак потребно ограничити.
“Поразно је ово што сам данас чуо од професорица о нивоу знања студената који студирају по Болоњи и томе треба посветити једну тематску сједницу и мислим да немамо пречег задатка од тога”, закључио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

