Podrška Saveza sokola Česima na sletu u Pragu 1938.

Piše: Saša Nedeljković

Rad Saveza Sokola na podsticanju prijateljstva među slovenskim narodima bio je najzapaženiji kroz učešće na Sveslovenskim sletovima u Pragu. Posebno je bio značajan slet u Pragu 1938.  Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije nastupio je u Pragu na X Sveslovenskom sletu 1938. sa 10.000 učesnika. U povorci je učestvovalo 36 sokola konjanika. Konjanici su nastupali sa kopljima i dvema konjičkim zastavama (župe Ljubljana i Beograd).

Od muzika Saveza Sokola učestvovali su: mešoviti sokolski hor iz Starog Sivca, muzika sokolskog društva iz Beograda, Varaždina, Podgorice, Splita, Ljubljane, Subotice, Novog Sada, Kule (naraštajska) i tamburaški sokolski zborovi iz Subotice i Petrovgrada. Pored članstva i naraštaja, prvi put su na sletu 1938. bili i seoski sokoli (preko 600). U živopisnoj narodnoj nošnji iz raznih delova Jugoslavije, izazvali su u Pragu interesovanje. Savez Sokola je materijalnom potporom omogućio odlazak seoskih četa na slet u Pragu. (1) Prilikom Sveslovenskog sleta u Pragu juna 1938. Veroslava M. Kopša, učenica VII razreda II ženske gimnazije u Beogradu, održala je govor u ime srednjoškolaca iz Jugoslavije preko radija u Pragu: „Sa neizmernim oduševljenjem i radošću saslušale smo saopštenje da smo pozvane da učestvujemo na svesokolskom sletu, koji treba da se održi ove godine u Pragu. Ovim pozivom nam se pružila prilika da i mi učestvujemo u veličanstvenim manifestacijama sokolstva, i u isto vreme da se upoznamo sa znamenitostima jednog velikog evropskog grada. Naša radost je bila u toliko dublja i iskrenija, jer smo znale da će u bratskoj prestonici Pragu naše oduševljenje dostići vrhunac. Tako željno i sa nestrpljenjem očekivani dan našeg polaska je došao. I već od prvog momenta, kada smo napustili našu milu zemlju, počele su da se nižu radosti. One su se sve više povećavale u koliko smo se više približavale granicama drage nam Čehoslovačke. Ugodno osećanje, koje smo nosile u sebi, dostiglo je maksimum kada smo stigle u Prag. Prag nam se pokazao u svoj svojoj lepoti pod svetlim sunčanim zracima. Sa svih strana prijateljski nasmejana lica, koja su nas toplo pozdravljala, učinili su da i naše duše budu pune sunca. Doček je bio tako spontan i iskren, da smo mi u našim (ličnim) uzvicima „Nazdar” i „Zdravo” osećale ne samo pozdrave, već i izlive onog dubljeg osećanja, koje vezuje naša dva naroda. Mi smo srećne što se nalazimo u divnom Pragu, i možemo slobodno da kažemo, da se u njemu osećamo kao u svojoj domovini. To nam je još jednom dalo potstreka da u buduće sve uložimo radi još većeg zbliženja naša dva naroda i da sve naše mladalačke ideale položimo na oltar Sveslovenstva.

To ćemo smatrati za sveti amanet. Uvek ćemo raditi na tome, jer nema lepšeg, umirljivijeg i srećnijeg saznanja nego kad smo svesne da možemo da kažemo : ja sam svoju dužnost ispunila. Na kraju srdačno zahvaljujemo braći Čehoslovacima na divnom gostoprimstvu, koje su nam ukazali. Nadamo se da ćemo u najskorijem vremenu moći isto tako toplo i od srca da im ga uzvratimo u našoj prestonici Beogradu. Zdravo !” (2) Sokoli iz Jugoslavije sem Praga obišli su i druge gradove kao što je bio Karlsbad danas Karlove Vari u tadašnjim Sudetima. Razglednica koja je sačuvana sa sleta upučena je „ Drahe sestre jihloslovance Danici Tomić” sa tekstom : „Za uspomenu na slet u Pragu i Vaš boravak u Československoj republike. 29./6 – 8./7. 1938.”

U članku „Opaske o praškome sletu” pisano je o utiscima sa sleta : „Gostoljubivost češkoslovačke braće je jedinstvena na svetu. Svako od nas poneo je kući dragu uspomenu o dokazima bratstva, koje je sam doživeo. Stidimo se što je bilo naše braće i sestara, koji nisu razumeli da se prednosti, koje im se daju, darovi bratstva, a ne njihovo pravo. Često smo bili svedoci upravo mučnih prizora, kad su naši ljudi naduto tražili, da ih redatelji puste na sedala, na glavnu tribinu i slično. “(3) Prilikom Sveslovenskog sleta u Pragu juna 1938. člana sokola župe Osijek zadržala je 8 godišnja devojčica, koja mu je pružila dva ružina pupoljka sa pisamcem. Slučajno ih je razdvojio automobil. Na koverti bilo je sokolsko srce, a na karti mala devojčica je napisala : „ X Svesokolski slet u Pragu, 5 VII 1938. Nikada Vas neću zaboraviti. Molim, da i Vi mene ne zaboravite. Zdravo ! Živila Jugoslavija, Vaša mala Verica iz Praga. Molim, da svim mojim drugaricama kod kuće, koje nisu mogle doći na slet izručite pozdrave od mene.” (4)  Niko Bartulović je u svom članku  „Moralni značaj praških svečanosti”, koji je iz „Vidika” preštampalo „Bratstvo” iz Osijeka istakao : „Za jugoslovenske zastavice i značke ljudi su se otimali kao za najdragocenije amajlije. Svaki voz koji je donosio, makar i najmanju grupu Jugoslavena, bio je obasut cvećem. Kada je dolazila naša vojska, činilo se da će se i prozori srušiti od veselog domahivanja i razdraganog klicanja, a kada bi se pojavili marinci, oduševljenje je prelazilo u frenetičnost. Biti Jugosloven značilo je, tih dana u Čehoslovačkoj, imati slobodan pristup svuda i otvorena sva srca. … Bilo je rašta ponositi se tih dana, i svojim … Brončane figure naših pešaka i mornarice, raskošne narodne nošnje i lepota naših žena, i odličan nastup naših Sokolaša reprezentovali su prvoklasno našu svesti našu snagu, … deo povorke, a naročito onaj sa narodnim nošnjama, pojeo je mnoge hiljade metara fotografskih i bioskopskih filmova, a čim bi se pojavili naši vojnici u nekom javnom mestu, sve je ustajalo da im aplaudira, muzika je odmah intonirala naše pesme i sve im se divilo. “ (5)  Na slet u Prag je došao i Hrvoje Macanović. Za vreme sleta priredio je 11 velikih reportaža za jugoslovenske radio stanice a listovi su doneli 30 njegovih članaka zo sletu. Kad se uprava čehoslovačkih radio stanica zahvalila Macanoviću za trud, dobila je odgovor : „.. Budite uvereni da imate kod nas na slovenskom jugu hiljade prijatelja koji su spremni dokazati ne samo perom i rečima nego i krvlju stvarnost gesla „Vernost za vernost”. A ja nisam zadnji među njima.” (6)

Sokolska društva u Kraljevini Jugoslaviji nastavila su svoj predratni rad na podsticanju prijateljstva i uzajamnosti među slovenskim narodima.  Jedan od vidova saradnje je bilo učešće Savez Sokola na Sveslovenskim sletovima u Pragu. Najbrojnije učešće sokola iz Jugoslavije bilo je na sletu 1938. To je bilo vreme kad se osećalo zaoštravanje u vezi Sudeta i zato je brojno učešće sokola iz Jugoslavije bila podrška Česima pred nastupajuće događaje. To je češki narod osećao i pokazivao u susretima sa sokolima iz Jugoslavije.

Autor je član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

1. „Izveštaj Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1938 podnet IX redovnoj godišnjoj skupštini 23 aprila 1939 godine”, Beograd, str. 8, 21, 86, 138;
2. Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 8;3
3. S.T, „Opaske o praškome sletu”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 augusta 1938, br. 7-8, str. 272;
4. N.C, – Osijek, „Poruka male Verice iz Praga”, „Bratstvo”, Osijek, juli-august 1938, br. 7-8 str. 144;
5. Niko Bartulović,  „Moralni značaj praških svečanosti”,  „Bratstvo”, Osijek, juli-august 1938, br. 7-8 str. 149, 150;
6. „Vernost za vernost”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1938, br. 11, str. 224;