Почиње борба за пуњење буџета
1 min read
илустрација, фото: pixabay.com
Сада када је извесно да се очекује велики пад привредне активности, намеће се питање како ће државна каса да се пуни. А од тога зависи много тога, не само плате и пензије, социјална давања већ и помоћ привреди која буџет пуни и која то већ очекује. Александар Вучић је већ најавио пакет помоћи предузећима у наредних десетак дана тежак од две и по до четири милијарде евра. Та средства нису предвиђена у буџету за ову годину.
Економиста Горан Николић из Института за европске студије каже да држава има резерве, да пуњење буџета тренутно није угрожено, између осталог, због великих набавки у последње две недеље услед чега ће више пара да стигне по основу ПДВ-а. Али минус у каси ће се несумњиво појавити и питање је како га финансирати. И не само то, минус води повећању јавног дуга који смо успели да смањимо мерама фискалне консолидације.
„Буџет ће драматично мање да се пуни у наредном периоду. Приходи ће бити мањи, али ће истина бити и мањи расходи, попут неких капиталних инвестиција. Питање је које су све опције држави на располагању. До сада су странци куповали државне дужничке папире, а видећемо да ли ће и колико то убудуће чинити”, каже Николић.
Он додаје да нама ове године доспева готово милијарду евра за камате и још неколико милијарди евра главнице дуга. Било би добро када би могли да бар делимично одложимо плаћање тих обавеза. Светска банка је већ најавила помоћ од 150 милијарди долара што су по оцени нашег саговорника мала средства, док је много значајнији пакет помоћи који је ММФ наменио земљама у развоју, каква је Србија, од 1.000 милијарди долара.
„Битна је и цена задуживања. Тек ће се видети како ће се инвеститори понашати. До сада се држава добрим делом задуживала на домаћем тржишту дуга, емитовањем динарских хартија од вредности. Европска централна банка наставља са штампањем пара и та повећана ликвидност из Европске уније прелиће се и код нас као што се преливала и у претходном периоду када су штампали паре. Разлика је у томе што ће њихови инвеститори да добију паре по нултој стопи, а питање је колике ће за нас камате бити”, каже Николић.
„Фајненшел тајмс” је недавно писао о повећаном ризику одлива капитала из земаља у развоју, којима припада и Србија, каже Николић. Њега забрињава што је 18. марта, значи већ у ванредном стању, продато тек 4,4 одсто од понуђених 100 милиона евра петогодишњих евро обвезница, по годишњој камати од 1,1 одсто.
Николић сматра да Министарство финансија неће наставити с аукцијама да не би правило негативан утисак да обвезнице нису могли да продају.
