Početak kraja Evropske unije

EU se pokazuje kao neozbiljna i nedorasla u rešavanju migrantske krize, smatraju sagovornici Sputnjika.

Izbeglička kriza trese same temelje Evropske unije. Zbog migranata pokreću se vojne snage u Mediteranu, suspenduje se Šengenski sporazum, a među članicama postoji duboko neslaganje o tome kako izbeglice treba da budu raspoređene; članice Unije sa istoka uporno se protive kvotama po kojima bi izbeglice bile ravnomerno raspoređene u svakoj od njih.

EU već niz godina pokazuje da je grborođeni mehanizam, smatra Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu; ona je u ekonomskoj krizi koju ne rešava, širi se nezaposlenost, a ni stopa kriminala ne opada. Tako je i sa migrantskom krizom.

Analitičar Dušan Proroković smatra da Brisel pokazuje ogroman kukavičluk koji istorija ne trpi. Prema njegovim rečima, prisustvujemo početku kraja Evropske unije kao političkog saveza.

„EU će verovatno da funkcioniše kao trgovinski savez i postojaće kao geoekonomska celina, ali u političkom smislu, o Evropskoj uniji kao o faktoru na globalnom nivou više se ne može govoriti“, smatra on.

Slobodan Janković kaže da odluka o tretiranju problema migranata silom nije prva i povlači analogiju sa odlukom Evropskog saveta iz aprila 2011. da oformi prvu evropsku vojnu misiju za Libiju. Iako je odluka ponovljena mesec dana kasnije, do njene realizacije nije došlo, kaže Janković, dok su sve vreme pojedinačne evropske zemlje učestvovale u bombardovanju Libije.

Evropska komisija je 24. aprila ove godine donela odluku o podnošenju zahteva u UN da se odobri vojna misija EU koja bi se bavila uništavanjem mreže dovođenja ilegalnih migranata u EU. Ovaj zahtev nije prošao u Savetu bezbednosti; međutim, EU je, bez obzira na to, donela odluku o pokretanju vojne akcije protiv krijumčara migranata u Sredozemlju, ali ta odluka i dalje nije sprovedena.

„EU će verovatno da funkcioniše kao trgovinski savez i postojaće kao geoekonomska celina, ali u političkom smislu, o Evropskoj uniji kao o faktoru na globalnom nivou više se ne može govoriti“, smatra on.

Slobodan Janković kaže da odluka o tretiranju problema migranata silom nije prva i povlači analogiju sa odlukom Evropskog saveta iz aprila 2011. da oformi prvu evropsku vojnu misiju za Libiju. Iako je odluka ponovljena mesec dana kasnije, do njene realizacije nije došlo, kaže Janković, dok su sve vreme pojedinačne evropske zemlje učestvovale u bombardovanju Libije.

Evropska komisija je 24. aprila ove godine donela odluku o podnošenju zahteva u UN da se odobri vojna misija EU koja bi se bavila uništavanjem mreže dovođenja ilegalnih migranata u EU. Ovaj zahtev nije prošao u Savetu bezbednosti; međutim, EU je, bez obzira na to, donela odluku o pokretanju vojne akcije protiv krijumčara migranata u Sredozemlju, ali ta odluka i dalje nije sprovedena.

„Stalno imamo ponavljanje odluka koje govore o pokretanju operacija u pogledu bezbednosti i odbrane EU, koje se nikada ne materijalizuju. Ljudi koji se bave analizom evropske bezbednosne i odbrambene politike, vide kako na tom polju EU redovno postiže neuspeh za neuspehom. To su konstatacije i Evropskog instituta za bezbednost. Oni, dakle, sami kvalifikuju svoje misije kao propast“, zaključuje Janković.

Evropska unija formalno tumači da suspenzijom Šengenskog sporazuma nije narušen nijedan postulat Unije, jer po tom sporazumu može da se privremeno ponovo uspostavi kontrola na granicama, kaže Janković. On, međutim, pominje i slučaj Italije, gde je kontrola uvedena, ali ne na samoj granici, pa se to ne smatra graničnom kontrolom.

Brisel se bavi posledicama, dok o uzrocima krize niko ne govori, smatra Dušan Proroković. Uzrok je, prema Prorokoviću, američka agresivna politika na Bliskom istoku koja je pokrenula mase izbeglica ka Evropi.

„Ukoliko EU želi da zaustavi migrante da dolaze na naš kontinent, mora se oštro suprotstaviti Americi; ne vidim da za tako nešto postoji snaga. S druge strane, problem EU su kratkovide političke odluke koje donosi. U poslednjih godinu dana Brisel je davio Grčku, aktivno je učestvovao u destabilizaciji Makedonije, o tome šta radi Srbiji ne treba posebno ni spominjati, a upravo su ove tri zemlje našle prve na udaru tokom migrantske krize. Da je EU vodila drugačiju politiku prema Srbiji, Grčkoj i Makedoniji, ne bi bilo potrebe za suspenzijom Šengena“, kaže Proroković.

Evropska unija se pokazala neozbiljnom i nedoraslom i zato će sada svi trpeti, zaključuje Proroković.