Почео је 48. Међународни филмски фестивал ФЕСТ

Међународни филмски фестивал ФЕСТ званично је отворен 48. пут. Свечано отварање одржано је у Сава центру, гдје су црвеним тепихом продефиловале почасне званице фестивала, а Јелена Гавриловић и Игор Ђорђевић увели су публику у још једно издање највеће домаће смотре филма.

Свечаност је увеличао оркестар МУП-а Србије, који је употпунио импресивни вокал Јелене Гавриловић током извођења неколико музичких нумера, укључујући и „Ђелем, ђелем“. Приказан је и Ин мемориам видео којим је одата почаст свим драгим колегама и филмским величинама које су нас напустиле у протеклих годину дана.

Југослав Пантелић, умјетнички директор ФЕСТ-а, публици се обратио следећим ријечима: “Филмови одавно престану човеку да буду само забава када мало порасте, а чини ми се да је већина присутних у овој сали престала да доживљава филм само као забаву управо на ФЕСТ-у. Много је нових аутора који су својом храброшћу, било да је у питању ауторски израз или избор теме, заслужили вашу пажњу. Због тога на почетку 48. ФЕСТ-а могу да вас позовем да кад год је могуће и колико год је времена могуће проведете у биоскопу гледајући брижљиво одабране филмове. ФЕСТ има фантастичну традицију, његова будућност је иста таква, а да ли је и садашњост рећи ћете након завршетка фестивала. По мени, она је баш таква.”

Овогодишњи ФЕСТ је у знаку Беким Фехмиуа, једног од највећих глумаца са ових простора. Његов син, Уликс Фехмиу, званично је отворио фестивал.

“Када су ме обавијестили да одбор фестивала и уметнички директор имају жељу да укажу част умјетничком раду мог оца, срце ми је заиграло брже. Бекимов однос према умјетничком чину стварања је био готово религиозан, сличан односу вјерника према храму. Он је искрено мислио да умјетност може да промени свет, да учини човека бољим, да га оплемени. Вјеровао је да нам умјетност даје могућност да проговоримо у име оних чији се глас ријетко чује. А онда је изгубио вјеру и у човјека и у љековитост сопствене професије. Имао је 51 годину, колико ја имам данас, када је одлучио да сиђе са сцене и оде у тишину. Одлучио је да се повуче из јавног живота у знак протеста против епидемије национализма која је захватала ове просторе, јер је знао да је мржња најопаснији вирус који се најбрже шири, а најтеже зауставља. Његов је гајгеров бројач био веома осјетљив, и нажалост потпуно исправан. Наравно умјетник не може без умјетности, он је само замијенио живот пред публиком писањем у самоћи, из које су настале двије књиге за које је сматрао да је нешто најважније што нам је оставио. Потреба умјетника да поставља питања, да свједочи и коментарише свјет у коме живи је слична нашој потреби за ваздухом.”

Мира Бањац, легенда српског глумишта, овогодишња је добитница признања Београдски побједник за изузетан допринос филмској умјетности. Цио Сава центар устао је да дочека цијењену глумицу дуготрајним аплаузом и овацијама, а она се дирљивим говором захвалила:

„Велика је част примити награду из руку једног Фехмиуа. Примајући овај лијепи симбол, желим прије свега да се захвалим Београду који ме је прихватио за своју суграђанку, гдје сам нашла своје право мјесто. Хвала људима који су мислили да треба да будем ту поред оних који су то велико признање добили прије мене, то су значајни и велики људи. Ја сам за великима само трчала, и много сам се натрчала да бих затворила вечерас овај мој крос. Мој филмски пут није ни значајан ни безначајан. Кроз ту енигму која се зове филм, коју нисам до данас одгонетнула, немјерљиви прилог су дали редитељи. Хвала писцима сценарија који су понекад налазили неко значајније мјесто за мене. Хвала глумцима без којих ја нисам ништа. Глумцима, који су моја једина права породица. У животу глумца неизбјежни су медији, захваљујем се телевизији, радију, критици, штампи, и хвала пријатељима који су до краја остали уз мене. И на крају, хвала животу који ми је подарио овај дан, за мене велик и свечан, који желим са љубављу и захвалношћу да подијелим са вама.”

“Право са ремонта”, нашалила се Мира примајући статуету Београдског победника из руку Уликса Фехмијуа.

Након церемоније отварања, приказан је филм Отац, редитеља Срдана Голубовића.

Прочитајте ЈОШ:

Да ли се иза скандалозне изјаве Борисова о нашој Цркви крије бугарско-црногорска дуванска веза?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: