Po grobovima – Vladislav Petković Dis

Ja nemam suze za one mladiće,
Što su ostali klancima i poljem;
Sve drug do druga kao jedno biće
Kao jedna žrtva naraštaju boljem.
Ja nemam suze za one mladiće.

Što su veseli pošli iz svog stana,
Kao da ih zove za granicom kolo:
Njine su grudi pune svetlih rana,
Na koje duše prnula je holo.

Ja nemam suze za taj pokrov beli,
Kroz koji čujem jedan šapat dugi:
„Sa svojih njiva život smo doneli,
I znamo gde smo, znamo gde će drugi.
Grobovi danas dobro su poneli.“

Ja nemam suze za humke sinova,
Iz kojih vedro bude se slobode,
I novi dani, i priče džinova,
I stare zemlje, planine i vode.
Ja nemam suze za humke sinova,

Za humke dece otadžbine ove,
Što su svoj život kao bulke dala
Za staru mis’o i granice nove,
Za prošlu slavu i reč sa gusala.

Umesto suze da mrtve delije
Ožale redom, nek grobove njine
Pesma iz srca, iz grudi prelije:
Velika pesma umesto crnine.
Umesto suze da mrtve delije

Ožale redom, nek u njine kosti
Uiđe ljubav novoga pojasa
I bol moj, zašto ovaj život prosti
Nisam spustio u borbu talasa.