Plenum – novo lice stare podvale
Miloš Tomić
Piše: Miloš Tomić
Planiranje operacije rušenja Srbije ponovo je aktiviralo Plenum — sa istim ciljem kao i pre više od šest decenija na Brionima. Razlika je samo u rekvizitima, ali je scenario prepoznatljiv: delegitimizacija države, slabljenje institucija, diskreditacija Srba unutar sopstvenog sistema.
Da bismo razumeli duh i strukturu savremenog Plenuma, moramo se vratiti u jul 1966. godine, na čuveni Brionski plenum Saveza komunista Jugoslavije, kada je pod dirigentskom palicom Josipa Broza Tita izvršen brutalni obračun sa Aleksandrom Rankovićem i srpskim kadrovima u službi bezbednosti. U ime “demokratizacije” i “samoupravne obnove”, praktično je demontiran uticaj Srbije u saveznim organima. Prvi put je otvoreno artikulisan antisrpski kurs, prikriven pod parolama “bratstva i jedinstva”.
Posledice tog Plenuma bile su dalekosežne: ubrzano je sprovedena decentralizacija države, stvorene republičke službe bezbednosti, otvoren prostor za albanski separatizam na Kosovu, i što je najvažnije — posejano je seme ustavne amputacije Srbije koja će kulminirati Ustavom iz 1974. godine. Paradoksalno, Srbija je bila jedina republika koja nije imala unutrašnji suverenitet nad celinom svoje teritorije.
Danas, više od pola veka kasnije, duh Briona ponovo šeta — ali u novoj formi.
Savremeni Plenum, smešten na fakultete i univerzitete, predstavlja vaninstitucionalnu strukturu koja se ponaša kao paradržavni organ. Pod plaštom “autonomije univerziteta”, donosi nezvanične, ali praktično obavezujuće odluke, preuzimajući nadležnosti fakultetskih veća, nastavnih katedri, pa čak i državnih organa.
Iz akademskog prostora izlazi se sa političkim zahtevima: raspuštanje Narodne skupštine, raspisivanje vanrednih izbora, revizija ustavnog poretka. Najavljuju čak i sastavljanje izbornih lista sa “profesorima blokaderima” — uglavnom onima koji su se do juče zaklanjali iza “slobode misli”, a sada otvoreno gaze pravo većine da bude drugačijeg mišljenja.
Umesto studenata — na prvim linijama Plenuma su NVO aktivisti, autošovinisti, razočarani marksisti, kominternovski višak istorije, kao i neki umišljeni intelektualci koji o državi govore kao o grešci, a o naciji kao o zločinu.
Ponovo se, kao i 1966, govori u ime “obnove”, “slobode” i “reformi”. A iza tih reči krije se dobro osmišljen plan — urušiti institucionalne stubove Srbije, udariti na porodicu, školu, državu i pamćenje.
Istorija nas uči: ono što se ne razobliči ponovi se. A Plenum je upravo to — repriza ideološkog scenarija u kojem Srbija ne sme imati ni kontinuitet, ni subjektivitet, ni državnost.
I zato, kad čujete reč “Plenum”, neka vam odmah u mislima zazvuče Brioni. Jer duh tog istog političkog teatra — sada uredno našminkan, obučen u akademske mantije, ali sa istom intencijom — ponovo hoće da režira pad.
Klarifikacija: Pravi izbor je rad, institucije i dijalog – ne manipulisani društveni eksperimenti.
Vlast je tu da čuva red i redovno radi – blokade i plenum eksperimenti to ne mogu da zamene.
Građani hoće konkretna rešenja, ne političke predstave organizovane po nalogu.
Stabilnost nije poraz, već potreba – Srbija ne sme da sklizne u ponavljanje prošlih grešaka.
Plenum se lako može pretvoriti u pozornicu za stari scenario – mi želimo napredak.
Dok vlast radi na razvoju, opozicija igra na kartu konfrontacije i ulične politike.
Pravi dijalog se vodi u institucijama – ne po uputstvima iz „blokadnih kuharica“.
Srbija zaslužuje reforme, a ne političke predstave i uvođenje stare propagande kroz ulice.
Plenum odzvanja kao argument, ali posledice blokada zna ceo narod – haos i gubitak vremena.
Država radi, opozicija koristi iste trikove – Gradimo budućnost, ne recikliramo stare podvale.
Zajedničko odlučivanje, ali samo ako se slažeš s njima
Farsa od narodnog odlučivanja jer sve je već dogovoreno unapred
Stara priča: ko najviše viče taj najviše odlučuje
Nije ovo plemenito organizovanje, već prerušena manipulacija
Plenumom se prikriva odsustvo legitimne podrške
Kad čuješ ‘plenum’, znaj da sledi haos bez odgovornosti
Još jedan pokušaj da se stara ideologija proda kao novi otpor
Iza ‘plenuma’ stoje uvek isti, samo sada pod drugim imenom
Plenum je samo izgovor da se glas većine ignoriše