• Насловна
• Топ 0

Пленум – ново лице старе подвале

11 сати ‎ ИН4С

Милош Томић

Пише: Милош Томић

Планирање операције рушења Србије поново је активирало Пленум — са истим циљем као и пре више од шест деценија на Брионима. Разлика је само у реквизитима, али је сценарио препознатљив: делегитимизација државе, слабљење институција, дискредитација Срба унутар сопственог система.

Да бисмо разумели дух и структуру савременог Пленума, морамо се вратити у јул 1966. године, на чувени Брионски пленум Савеза комуниста Југославије, када је под диригентском палицом Јосипа Броза Тита извршен брутални обрачун са Александром Ранковићем и српским кадровима у служби безбедности. У име “демократизације” и “самоуправне обнове”, практично је демонтиран утицај Србије у савезним органима. Први пут је отворено артикулисан антисрпски курс, прикривен под паролама “братства и јединства”.

Последице тог Пленума биле су далекосежне: убрзано је спроведена децентрализација државе, створене републичке службе безбедности, отворен простор за албански сепаратизам на Косову, и што је најважније — посејано је семе уставне ампутације Србије која ће кулминирати Уставом из 1974. године. Парадоксално, Србија је била једина република која није имала унутрашњи суверенитет над целином своје територије.

Данас, више од пола века касније, дух Бриона поново шета — али у новој форми.

Савремени Пленум, смештен на факултете и универзитете, представља ванинституционалну структуру која се понаша као парадржавни орган. Под плаштом “аутономије универзитета”, доноси незваничне, али практично обавезујуће одлуке, преузимајући надлежности факултетских већа, наставних катедри, па чак и државних органа.

Из академског простора излази се са политичким захтевима: распуштање Народне скупштине, расписивање ванредних избора, ревизија уставног поретка. Најављују чак и састављање изборних листа са “професорима блокадерима” — углавном онима који су се до јуче заклањали иза “слободе мисли”, а сада отворено газе право већине да буде другачијег мишљења.

Уместо студената — на првим линијама Пленума су НВО активисти, аутошовинисти, разочарани марксисти, коминтерновски вишак историје, као и неки умишљени интелектуалци који о држави говоре као о грешци, а о нацији као о злочину.

Поново се, као и 1966, говори у име “обнове”, “слободе” и “реформи”. А иза тих речи крије се добро осмишљен план — урушити институционалне стубове Србије, ударити на породицу, школу, државу и памћење.

Историја нас учи: оно што се не разобличи понови се. А Пленум је управо то — реприза идеолошког сценарија у којем Србија не сме имати ни континуитет, ни субјективитет, ни државност.

И зато, кад чујете реч “Пленум”, нека вам одмах у мислима зазвуче Бриони. Јер дух тог истог политичког театра — сада уредно нашминкан, обучен у академске мантије, али са истом интенцијом — поново хоће да режира пад.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: