Плаћена правда Џефрија Најса II: Два експерта за „геноцид“ и једна фондација за „правду“
1 min read
Џефри Најс
Пише: Н. Миливојевић
Као што знамо, имена Џефрија Најса и Невенке Тромп позната су читалаштву широм западног Балкана. Пре две недеље, објављени су подаци који јавности откривају друго, до сада мање познато поље њиховог рада – инвестицију у уносан грађевински пројекат изградње медитеранске виле на хрватском отоку Угљану. Како смо имали прилике да прочитамо, та инвестиција оптераћена је бројним и тешким дуговима који су приморали Најса и Тромпову да се „развију у стрелце“ не би ли широм западног Балкана обезбедили свеже изворе финансија за свој подухват. Најс је писао косовској влади у покушају да „утера дуг“ за своје услуге у износу од преко пола милиона евра, док је Нена преко босанског СДП-а лобирала на случају тужбе за геноцид против Србије, тражећи ни мање ни више него читав милион за своје шестомесечне услуге. Ова пракса новчане изнуде и правничког најамништа без икаквих етичких скрупула не може се једноставно објаснити без залажења у рад Фондације Џефрија Најса, коју је пар основао још 2014. године.
Ова фондација регистрована је као непрофитно правно лице у Холандији. Према подацима који се могу наћи на званичном њеб-сајту низоземске Привредне коморе, пуно име реченог правног ентитета гласи: “Geoffrey Nice Foundation On Law, History, Politics, And Society In The Context Of Mass Atrocities”, на адреси Antonie Duyckstraat 127 2582tg, ‘S-GRAVENHAGE The Hague, Netherlands (регистарски број друштва: 59990937, а као датум регистровања наведен је 12. фебруар 2014. године. Најс је своју фондацију регистровао у категорији Друштвене науке и хуманистичка истраживања и развој, а међу услугама које пружа наводе се консултантство, истраживање, и посебне пословне услуге.
Увидом у веб сајт фондације, може се лако уочити да је реч о веома малој, готово фамилијарној организацији од свега три стална члана: поред Џефрија Најса у улози секретара, ту је и неизоставна Невенка Тромп као председавајућа и извршни директор, али и, помало неочекивано, ноторна српска активистикиња за људска права Соња Бисерко на функцији благајника. Главно поље активности фондације своди се на одржавање летњих курсева у оквиру међународног програма Master Class, међу којима се истиче програм „Међународни кривични суд у контексту транзиционе правде“. У опису овог курса стоји да „омогућава студентима различитих образовних профила у и изван региона да обогате свој академски курикулим путем интердисциплинарног приступа и интеракције с колегама који долазе из области где су се у недавној прошлости догодили масовни злочини“.
Намеће се закључак да Тромпова и Најс кроз свој мастер клас настоје да постигну следеће циљеве: као прво, да продају своје схватање појмова масовних ратних злочина и геноцида, рашире хашко схватање правде, и наметну се као пионири у реформисању међународног правног система у којем би они наступали у улози „бораца за правду“ и „помагача жртвама генодица“; друго, да се кроз индоктринацију младих правника (нарочито са подручја Западног Балкана) појам геноцида претвори у врло учинковито политичко оружје којим би се широм света нападале оне државе које представљају главне политичке изазиваче хегемонији Запада и генерисала мржња против свих који се не уклапају у његов „идеални“ поредак; и треће и коначно, да се образује читава класа млађих правника широм европских земаља, који би по потреби играли улогу присталица Најсовог култа, и послужили као кадровска и свака друга основа за успостављање будућих ad hoc судова за геноцид тамо где то одговара Западној геополитичкој агенди и датом политичком тренутку.
У ове сврхе, фондација је сваког лета окупљала научне раднике из Европе и САД, углавном експерте из области права, историје, политичких наука, и социологије, али и политичаре, међународне адвокате и активисте за људска права. Захваљујући Најсовој репутацији и везама у релевантним круговима, фондација је привлачила угледне предаваче који су доносили посебну ауру престижа одговарајућим курсевима.
Током девет курсева, Џефри Најс и Невенка Тромп обучили су преко две стотине студената из многобројних земаља света: Британије, Низоземске, Хрватске, БиХ, Косова, Сјеверне Македоније, Србије, Црне Горе, Јужне Кореје, САД, Словеније, Швајцарске, Француске, Сирије, Малезије, Пакистана, Канаде, Шкотске, Аустралије, Јордана, Њемачке, Хонг Конга, Индије, итд. Главним предметом проучавања била су дешавања на подручју Камбоџе, бивше Југославије, Ирана, Мјанмара, Вијетнама, и Сирије. Најс се постарао да његов курс у једном моменту постане и део Ерасмус програма Европске уније, преко кога су студенти добијали издашне стипендије. Углед фонданије достигао је тада свој зенит.
Zar je vama “kursistima” mogao da uliva poverenje ovaj pajac , zar nije dovoljno čoveku prosečne inteligencije kada ga pogleda kako su ga “stilisti” sredili , zaključno sa prstenom , da shvati sa kakvim vašarskim kulovom ima posla!
Ne bi loše bilo da se neđe slučajno sretnu Najs i Šešelj!