Пјесник српске славе: Славко Перошевић објавио нову књигу „Не дамо светиње“
корице књиге
Истакнути епски пјесник Славко Перошевић објавио је нову књигу под називом „Не дамо светиње“.
Књига се састоји из четири поглавља, од којих прво и највеће представљају пјесме у којима су опјеване литије и историјско буђење народа у Црној Гори. У осталим поглављима су опјевани многи живи и упокојени, велики синови Црне Горе и васколика српства, као и многи други догађаји који су пјеснички инспирисали Славка Перошевића.
Предговоре за књигу написали су владика Јоаникије и владика Методије, академик Матија Бећковић, генерали Божидар Делић и Милосав Симовић. Затим, ратни херој РС пуковник Милан Јоловић, пјесници Благоје Баковић и Невен Милаковић, као и народни гуслар Бошко Вујачић.
„Славко Перошевић својом поезијом спаја наследни стих и риму са ововременим изазовима садашње Црне Горе. Дар стварања, садржај ритмичког стиха спаја са Његошевском мишљу „из главе цијелог народа“. И теме којима се бави као да су узете из Горског вијенца: с једне стране вјера, слобода. част, Косовски завјет, а с друге срамота, издаја, отпадништво од Бога, Цркве и предака. Поменута веза Перошевићеве поезије са Горским вијенцем не значи да се пјесник одвио од реалности и бесповратно отишао у прошлост, него, напротив, да је он актер и учесник важних догађаја савремених токова живота. Његово перо као израз саборног народног осјећања и мисли дјелује у више праваца. Буди поспане савјести, охрабрује срца заточеника истине и правде велича врлине Његоших и Милошевих наследника. Ријечју оштријом од сабље сијече издају, подвалу и продају вјере за вечеру, написао је у предговору Перошевићеве књиге, владика Јоаникије.
Према његовим ријечима, Славково родољубно српско слово прожима свијетло наслеђе његових по духу и крви предака, витезова Часног Крста и слободе златне, и налази њихове достојне наследнике у овом времену у свим српским земљама.
„Благотвориним пјесничким дејством лијечи старе и нове ране на народном бићу, ублажава заваде и омразе међу људима и племеним, одгони нагомилане предрасуде и заблуде. Славко је познавалац врлина и мана свох народа, његове душе и карактера. Самоуки је пјесник и начитани горштак. Без високих школских диплома, али образован као што је био Радован. Пјесник српске славе, патње и образа људског и Бижијег. Народ је у његовој поезији препознао своју ријеч, осјечај и мисао зато се његова поезија радо чита, пјева и памти. Његово име указује на слуву и перо: то је више него јасам сигнал да је на овај свијет дошао са назначењем пјесника које је својом поезијом оправдао и пред Богом и пред људима“, истакао је на крају владика Јоаникије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Пишите и грдите колико год хоћете – Катуњанин је у праву: црногорска ношња и опрема књиге овога стихоклепца кошта више од 5 (пет ) годишњих професорских пензија. О надокнади рецензентима – да не причамо. Да не причамо овом приликом ни о професионалним Србима који своме народу више наносе штете од душмана.
Свака ти част честити земљаче.А она шака јада што ти пријети,не бој се,има нас више који смо уз тебе,људино!
НАРОДНИ ЕПСКИ ПЉЕСНИК ПРОФИТЕР…“рече ми један чоек“
Мучи рђо од Катуњанина!Па што ти не зарађујеш ПИШУЋИ пјесме?!Очигледно је да си ни потписати не умијеш,већ користиш отисак прста.
Viđeh
P.S. Slavko, oči moje, uzmi krst u ruke, jer pjevaš o litijama, braniš Crkvu, a kad budemo išli na fudbalsku utakmicu Srbija-Norveška, onda ćemo razviti tu državnu zastavu…
… Srećna ti knjiga, sto ti stranica život nabrao!