Pjesnik koji je vidio vaskrs Crne Gore prije nego što je zatvorio oči

U punoj sali najstarije srpske izdavačke kuće, Bećković je, uz profesora dr Radivoja Mikića, podsetio prisutne na izuzetno delo pesnika–buntovnika iz Crne Gore koji je u poluvekovnom stvaranju uvek pevao – o čovekovoj slobodi..

„Pred smrt je dočekao da vidi ono što je bez nade čekao celog života. Video je vaskrs Crne Gore, ustale iz groba, pred očima sveta. Gledajući biblijske prizore – kakve ni Jerusalim nije video , otišao je na onaj svet Ranko Jovović, poslednja suza Marka Miljanova“, rekao je Bećković.

On je istakao da je reč o stvaraocu koji je više grcao nego pevao, o plemiću koji je ćiveo i stvarao u neplemenito doba.

„Njegovi stihovi kao da nisu pisani na papiru nego izgrebani golom dušom po okrvavljenom kamenju. Krici su srpska poezija u Crnoj Gori, a on bard lične i nacionalne drame našeg vremena“, rekao je Bećković

Govoreći o Jovovićevom posebnom mestu u srpskoj poeziji, profesor Radivoje Mikić podsetio je da je reč o autoru koji je težio da udes i lični boli izvede na istorijsku i socijalnu pozornicu, budući da nije bio jedini koji je u godinama posle drugog svetskog rata stasavao bez najbližih.

„Rankov osnovni doživljaj sveta, od prve knjige pa sve do „Suza Marka Miljanova“ izveden je iz onog bodlerovskog izraza strašnog i ružnog, njegova poezija suočavala se sa najmračnijim činjenicama života. Otuda i stihovi poput „Šta bih ja bez užasa ovoga sveta“. Verovao je da je zadatak poezije da osvetli užas sveta koji se preliva na sudbinu svakog pojedinca“, kazao je Mikić i dodao da u onome što je Miodrag Pavlović izrekao o Disu ima mnogo toga što bi se moglo reći i za Ranka Jovovića.

„Pavlović govori o disovskom osećanju inferna i sveta kao vrste „paklenog priviđenja“. Upravo je o tome Ranko Jovović ostavio toliko potresnih pesničkih svjedočanstava“, konstatovao je Mikić.

Pesnik iza koga ostaje neizbrisiv trag, još od „Gvozdene šume“ ostao je simbol glasa protesta, bunta i nepristajanja na posrtanje.

O tome svedoče zbirke „Šta je Čovjek, bez podviga, Gospode“, „Gomilanje straha“, „Zemlja za ukop“, „Pagani pred raspećem“, „Mračni hljeb“, „Suze Marka Miljanova“…

O sebi je govorio: „Da je bilo sreće ne bih bio pesnik, nego gangster, ali nisam bio rođen za takve avanture. Smetala mi je etika koju sam nasledio od predaka. Po nesreći rođen sam da razmišljam o srpskim stradanjima…“.

Pročitajte još:

Freske srpskih manastira sačuvane digitalizacijom