Pitaš me: znam li šta je Crna Gora?
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Pitaš me: znam li šta je Crna Gora..?
Žao mi je što ti ne znaš, jer da znaš ne bi se s mojom tišinom natezao grimasom i jaukom.
Ne bi, imao bi i ti jednak savardak u duši da se u njega skriješ i ćutiš s Crnom Gorom, no ti je činiš od nekakvih rita, fleka, dronjaka…kališ je i prekaljuješ od bačenih, rđavih kosa, bilegija, veriga, klinova, kosijera, kantara, potkovica kljunule kljusadi…
Jesi li kad imao jutro usred leta da se vatra ložila zorom dok sunce ne namoli bukove krošnje da ga malo puste na livade?
Jesi li kad trčao sa njim gornjom Gradinom među naviljke i sađenuta sena?
Opekao se na koprivu pa budalasto otrčao na vrelo da vatru zagasiš sudenicom?
Svaka se kost u tebi razmakne, svaki mišić pomami i podivlja, pa se umiriš, toplina ustrči do čela i tu zasedne, počine, ko đed kad sedne na kamen i smota škiju da počine zagledan u Kapu Moračku…
Moju su Crnu Goru budili kumovi, otac i stričevi.
Kose gde ih oktkivaju, satima.
Zvoni planina, peva, liturgija, zakašlju se pa zadime sulundari- gorska kandila…
Zvone kose, tačno sam znao koja je čija, svak je za po ton otkivao drugačije.
Svakog sam mogao pobrojati ko je Morača, ko Ostrog, ko Žiča, ko Gračanica, ko Dečani, ko Bogorodica Ljeviška…
Monaško bratstvo kosača, kumova, Srba, Srbendi…zovu na jutrenje.
Sve sam i tad znao što se volelo znati! Ništa se nije moralo no volelo u mojoj Crnoj Gori!
Niko ni šapatom ni u potaji nije zborio o tome ko smo, šta smo, kuda ćemo..?
Srbi, vala! Srbi- svetosavni, slavni! Srbi korenom do u samu drob Crne Gore a pupčanikom još i dublje u Kosovu i Metohiji svetom!
A, zašto bi se šaptalo o tome? Šapuće se u tvojoj Crnoj Gori jer gde ćete lagati na glas?!
U mojoj se Crnoj Gori vikalo šapatom, Ćetan zarže kad otac “šapne”: “Oćemo li, Srbadijo?!”
A, znao je da podvikne, bogami jeste!
Nikad na nas, no onako, iz duše, otme se, zagrmi kad podvikne uz svetu javorovinu: “Gusle moje od suva javora, od naljepšeg ljudskog razgovora! Gusle moje od javora suva- vas je Srbin pet vjekova čuva…”
Uh, kako je znao da podvikne pa za njim, kao najstarijim, i ostali.
Rže Ćetan svezan o bukvu, a oni sve glasnije, tišini tvoje Crne Gore u inat!
Jesi li kad sedeo do točka kraj kuće gledajući kosce gde zamiču za livade?
Kad video kosački stroj?
Ko stroj na Mojkovcu pod srpskim barjakom!
Kao na Gazimestanu pred juriš- kozbaša napred, ostali po korak, otkos, iza njega…
Padaju otkosi ko vitezovi na Bojnoj njivi, Kajmakčalanu…otuže ih braća u hodu pa dalje u juriš!
Kozbaša- vojvoda komaduje: “Za mnom, junaci”, a oni bez reči i pogovora sve otkos po otkos uz i niz Kajmakčalan, Bregalnicu, Kumanovo, Sitnicu, Lab, Mojkovac, Cer, Kolubaru, Mačkov kamen, Mišar, preko Albanije svud naviljci gde pali su junaci…
Jel mirisala kad tvoja Crna Gora na pale otkose?
Nepregledno tamjanište…
Okadiš se, pričestiš i ispovediš livadom.
Jesu li te kad popeli na vrh stožine a ti odozgo video prađeda i praunuke…
Gde pogledaš sve crvena čoja i četiri zlatna ocila- nigde glava pod njima, nebo ih nakrivilo, zasukalo brke i smotalo škiju…
Imaš li ti kuma Veljka iz slavne kuće Radovića, jel mu kuća poviše tvoje a nigde međe na imanjima..?
Kumovi se ne međaše- Srbi se ne dele!
Jel ti kad guslao Kulu Radunovu, Smrt popa Mila Jovovića, Zakletvu Kuča i Rovčana, Moračku suzu, Mojkovačku bitku, Kosovski boj..?
Meni jeste. U mojoj Crnoj Gori, kraj šporeta uz koji kuma Nana pristavlja police kumpijera i mladoga sira…
Meni jeste, u mojoj Crnoj Gori, Nemanjićkoj i imanjićkoj!
Kaljenoj i prekaljenoj od Gospoda, krštenoj i zamomčenoj u svetoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ostareloj među ikonama, usnuloj i vazda vaskrsloj kraj pećkoga trona i olatara…
Pitaš me, dakle: “Znam li šta je Crna Gora?!”
Ja, eto, vidiš, ponešto i znam jer je imam, jer me ima, jer imam kome u njoj poć, a ti…
Ti znaš sve, jer kako ne bi znao kad je tek činiš od krpa, fleka i zakrpa!
Kako ne bi znao kad će postati sutra a nestati juče…
Meni i to ponešto dosta da znam ko sam, odakle i kuda ću, a kud ćeš ti kad znaš sve bez da poznaš jutrom tu grimasu u ogledalu?
Svakog se jutra upoznaješ sa sobom u svojoj Crnoj Gori i svake noći glavolomiš koju ono beše fukaru upozna jutros?
Mrska ti je, ni čašu vode sa njom popio ne bi a eto ti je ipak za čelo astala, ko avet i večno prokletstvo.
Navrati u moju Crnu Goru slobodno, evo si prađedovu kapu zaboravio, eno se ocilima za nebo uhvatila…
Pročitajte još:
Crnogorac
Srbin ime moje slavno
Svako mi je bio borac,
Srbin brate, jos odavno,
A pravi sam – Crnogorac.
Srbin bio kralj Nikola,
Car junaka – državotvorac,
Srbin bio sa prestola,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin Marko sa Meduna,
Cojstva naseg pravi tvorac,
Sedam brda srpska kruna,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin bio Petar Sveti,
Taj cetinjski čudotvorac,
Srpskoj crkvi sve posveti,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin Nikac od Rovina,
Turske sile grozomorac,
Srpska sablja od starina
A pravi je – Crnogorac.
Srbin bjese Njegos dicni,
Ta gromada srpski dvorac,
Ne postoje njemu slicni,
A pravi je – Crnogorac.
Srpsko bjese sve sto dise,
Zene, djeca i svi borci,
Srbi svi su i sto vise
To su pravi – Crnogorci!
Miki Brakovic
Crnogorac
Srbin ime moje slavno
Svako mi je bio borac,
Srbin brate, jos odavno,
A pravi sam – Crnogorac.
Srbin bio kralj Nikola,
Car junaka – državotvorac,
Srbin bio sa prestola,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin Marko sa Meduna,
Cojstva naseg pravi tvorac,
Sedam brda srpska kruna,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin bio Petar Sveti,
Taj cetinjski čudotvorac,
Srpskoj crkvi sve posveti,
A pravi je – Crnogorac.
Srbin Nikac od Rovina,
Turske sile grozomorac,
Srpska sablja od starina
A pravi je – Crnogorac.
Srbin bjese Njegos dicni,
Ta gromada srpski dvorac,
Ne postoje njemu slicni,
A pravi je – Crnogorac.
Srpsko bjese sve sto dise,
Zene, djeca i svi borci,
Srbi svi su i sto vise
To su pravi – Crnogorci!
Miki Brakovic
Po mišljenju Mila Crna Gora je njegova svojina
Ubiše ih litije brate Mihailo,gori im pod nogama,od panike ne znaju ni šta će ni kuda će…A mislili su gotovo je sa Njegoševom Crnom Gorom,e nije i nikada biti neće.Pridruži nam se brate Mihailo na nekoj od litija jer ti svim svojim bićem osjećaš ono što proživljavamo i mjesto ti je sa nama i uz nas.Hvala na svim predivnim riječima koje nam upućuješ i koje nas tjeraju da budemo još istrajniji.Bog ti dao svaku sreću !
Brate Mihailo,tako viđet život i zemlju može samo onaj ko se Bogu prepustio.Kako misliš da onaj kome je đavo dušu obuzeo osjeća išta,a ne ovakvu ljubav od koje se srce u milini topi?!?
Iste smo vere. Isti jezik razumemo. Isti su nam neprijatelji bili i jesu. Šta učiniše strani interesi.
Smrt ustaškom montenegru – sloboda srpskoj Crnoj Gori !
O Crnogorci!
O Crnogorci!
Tako vi svega što vi je najmilije
Tako vi ovoga i onoga svijeta
Tako vi duše i obraza
Tako vi jučerašnjice i sjutrašnjice
Tako vi dana današnjega.
Tako vi vaše djece
Tako vi neba i mora na njinim rukama
Tako vi dana na njinome licu
Tako vi sunca u njinome glasu.
Ne budite tudja metla i lopata
Ne lizite tudje šake
Ne obijajte tudje pragove
Ne dajte se varati
Ne dajte se kupovati
Ne budite tudja sreća
Vrćite se sebi i svome.
Tako vi ljeba i vode
Tako se lako sa dušom rastajali
Tako vi zemlje u koju ćete.
Ne rezite jedan na drugoga
Ne pijte krv jedan drugome
Ne kopajte jamu jedan drugom
Ne radite za svoju pogibiju.
E vi sve ponesoše
E vi mozak popiše
E vi strv poginu
E ve iskopaše iz amina
Da vi nema ni imena ni pomena.
Pod svoje nebo
Na okup oko svojega sunca.
O Crnogorci!
O Crnogorci!
Sv. Petar Cetinjski
U poslanici arhimandritu Arseniju Gagoviću, od 31. avgusta 1804. Petar I Petrović Njegoš, veli ovo:
„I ne čudite se, moj dragi oče arhimandrite. Mi smo Srbi takovi, ne znademo niti hoćemo znati drugo, nako jedan drugoga goniti i u nesreću i u bezčest postavljati, i što koji više radi za dobro opštenarodnje, to se više zavist protiv njega vooružava, koja u srpskom narodu, kako i u grečeskom, gordost caruje“.
»Crnogorče care mali«
Ne daj da ti dvore pali.
Da slobodi kopa groblje
Podivljalo tursko roblje,
Nek zablista hadžar sveti,
Kâ nekada niz vrleti.
Neka brda odziv dadu
junačkome tvome kliku
Nek dušmani tvoji znadu,
Da si tiran razbojniku.
Neka svijet vidi snova
Djela tvojih pradjedova.
Zar ćeš moći slušat mirno
Nepobjedni lave stari,
Kad te budu robom zvali
Jučer turski izmećari?
Il te tvoja prošlost slavna
Tako brzo ostavila?
Il je hrabrost opjevana
Izmišljena priča bila.
Kraj garišta doma tvoga
Ko kam stanac majka mila.
Tvoja sestra ponižena,
Sinoć ti se udavila.
Ljuba kažu, da je luda
Brišuć s oka suzu vrelu
Po garištu gar razgrće
Traži djecu izgorjelu.
Neka bomba strah zadaje
Zavitlana snagom muškom.
Neka oko sokolovo
Smrt raznosi tankom puškom.
Nek krv onu staru svjetlost
Dade našoj novoj zori
Da se ovaj poklič ori
U slobodnoj Crnoj Gori!
Srbin sam, bili svi moji, ja i oni, vazda bili i ostajemo. Ne želim „crn“ i „crno“ u prefiksu sopstvenog identiteta. Država kao odrednica – da, mi i ja kao odrednica – ne.