Планови за почетак Првог стветског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду данас представио директор Архива Србије Мирослав Перишић
То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Бјелинском, 28. маја 1913. године, а препис је данас представљен у одељењу за историју Каменграда.
Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајући кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.
“Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, рекао је Перишић.
Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.
Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу „Вечерња пошта“ у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.
Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Ахриву Србије док се за оригиналом још трага.
Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић је рекао да сарајевски атентат није био пресуда, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.
„Аустрогуарска је повод за почетак Првог светског рата ставила на терет Србије и Русије што су касније подржали бројни познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн“, навео је Јовановић.
Редитељ и идејни творац Каменграда Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у „Историјским свескама“ Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.
„Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак великог рата“, рекао је Кустурица.
Он каже је да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, „расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летњиковцу у Аустроугарској монархији“.
„Када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао:’Испуњена је божја правда’. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнијих царстава у историји људског рода“, сматра Кустурица, јавила је Срна, а пренели бањалучки медији.
Нагласио је да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава „у коме данас учествују и они који су славили победу Првог светског рата“.
„У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Бјелинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила“, навео је.
Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E sad kad skoce Misko Mason, Noak Kilobarda, i ostali CKSK Akademici, nije zisti tacno no je to dio Garasaninivog Nacrtanja, Srbi su ludi teroristick narod, Srbi su agresori, oni i danas kada dodju na ljetoanje ostaljaju sijalice da gore da ostete nasu Drzavu, tusiraju se po dva tri puta da bi mi ostali bez vode……….. itd
Значи Франц и Јулија су испали „колатерална штета“?
Kad se u 1913. godini jezicko pitanje naslo u sredistu politicke problematike u Bosni i Hercegovini, u vrijeme borbe oko jeziˇckog zakona,
zemaljski poglavar Potiorek izdao je 31.jula 1913. uputstvo vlastima
da treba oba pisma smatrati u svakom pogledu ravnopravnim.
24) Time- i Potjorek je smatrao Srpski ravnopravnim ,jedino on nije u Montenegro takvi-dodano orginalnom tekstu.
je sankcionisana izvjesna praksa prosvjetnih radnika srpske nacionalnosti u ˇskolskoj administraciji i naˇcelno dopuˇstena primjena ´cirilice u
unutraˇsnjoj sluˇzbenoj upotrebi. Motivi ovakve odluke leˇzali su na liniji
one politike, koja je teˇzila da izvjesnim ustupcima veˇze srpski element
za Monarhiju i paraliˇse naraslu privlaˇcnu snagu Beograda. Medutim,
sam problem ostao je i dalje aktuelan s obzirom na sprovodenje proklamovanih principa i zahtjev da se oba pisma svugdje podjednako upotrebljavaju. U krugovima austrijske vlade postavljalo se pitanje da li
bi bilo oportuno tako postupati i time izjednaˇcavati u politici srpski
pravac sa hrvatskim.
25) U isto vrijeme u Ministarstvu rata postojala je
teˇznja da se ´cirilica potpuno iskljuˇci iz pismenog zvaniˇcnog saobra´caja
u Bosni i Hercegovini, ˇsto je i prema miˇsljenju zemaljskog poglavara
Potioreka bilo tada potpuno indiskutabilno i nemogu´ce.
26)
Inaˇce, joˇs se
poˇcetkom 1911. ministru rata Sch¨onaichu ˇcinilo ˇcak vrlo sumnjivim ˇsto
se u autonomnim srpskim konfesionalnim ˇskolama uˇci preteˇzno ´cirilica,
”jer ona joˇs u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice”.
Kako se u takvim ˇskolama nije moglo raˇcunati sa odstranjenjem ´cirilice,
Sch¨onaich je sugerisao da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava
latinice. U pogledu javnih ˇskola Sch¨onaichu je izgledalo lakˇse sprovodivo da se uˇcenje ´cirilice ili potpuno iskljuˇci ili bar ograniˇci na najstarije
razrede osnovne ˇskole, kad se uˇcenici dovoljno uˇcvrste u znanju latinice.
Ovo je za njega predstavljalo preduslov za odgajanje omladine u duhu
drˇzavne ideje.
27) U Ministarstvu spoljnjih poslova Sch¨onaichove ideje
popra´cene su u jednoj glosi komentarom ”nur Complicationen schaffen”. Medutim, glediˇsta vojnih krugova o potiskivanju ´cirilice iz javne
upotrebe, na´ci ´ce primjenu u okviru antisrpskih mjera za vrijeme Prvog
svjetskog rata.
24) ABH ZV Pr¨as. 3344/1913.
25) Protokoll ¨uber die am 10.Dezember 1912 im Ministerium des Innern
unter dem Vorsitze des Herrn Sektionschefs Ritter von Simonelli abgehaltene Besprechung … Verwaltungsarchiv Wien, Ministerrats – Pr¨asidum
7493/1913.
26) Potiorek Bilinskom 8.9.1913. ABH ZV Pr¨as. 5941/1913.
27) Ministarstvo rata Zajedniˇckom ministarstvu finansija 6.2.1911. (prepis note), Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Politischesarchiv (PA) I, K.637 Cabinett d