Писмо које илуструје неоспориву свијест о припадности српској нацији у Црној Гори у 18. вијеку
1 min read
Владике из лозе Петровића: Сава, Петар I и Петар II
Да ли сте знали да је митрополит Сава Петровић Његош (1702—1781) писао писмо руском митрополиту Платону у коме је тражио помоћ руске царице Катарине Велике?
Фебруара 26. године 1776. пише о црногорском народу као о „славеносербском”, а себе убраја у „сербске архијереје”.
Будући да је у писму тражио покровитељство Руске Царевине и Руске Цркве, како се Грци не би мијешали у „србски национ” писање закључује поруком да ће на томе бити радосни „сви србски архијереји и сав србски национ”. На крају, митрополит Сава, још истиче да је ову молбу писао у име „свијх архијереја славеносербских”.
Ово писмо (које можете наћи у „Гласнику цетињског историјског друштва”, књига XIX, свеска 5) данас има вишедимензионалан значај.
Оно (1) лијепо илуструје неоспориву свијест о припадности српској нацији у Црној Гори чак и у другој половини XVIII вијека али и то да су се црногорски митрополити бринули о опстанку те нације; такође, писмо (2) деконструише модерна несувисла тумачења да српство у Црној Гори није постојало прије појаве романтизма, Петра II Петровића Његоша и његовог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије, (3) демонстрира припадност тадашње Митрополије скендеријско-приморске Српској Православној Цркви и (4) говори о нашим историјским везама са Русијом.
Ми знамо ко смо
Ovo na Cetinje da se čita svaki dan na razglasu da se šjete malo kako im stari zboraše
Ма немојте ово да објављујете, наљутиће се попови „Православне Цркве у ЦГ“. По данашњим поповима, родољубље је јерес, „етнофилија“…
То је исконски комунизам – све што је српско треба да буде „заједничко“, а све што је заједничко“ не смије да буде и српско.
https://imgur.com/F5Wb0ar?nc=1
To samo LUDI ne zna…
https://m.youtube.com/watch?v=eyplkBcKdeQ
Ево вам изворних и древних Срба, потомака античких Илиро-трачана (доминантно носиоце I2a и Е1b, уз N1 Готе Никшића, Пиве и Дробњака), потоњих Црногораца, Херцеговаца, Брђана, Бокеља и Примораца.
Уз карактеристично архаично пјевање динарских горштака „сложно, из вика“ уз гусле које леди крв у жилама, чувајући управо древни библијски кодекс „око за око, зуб за зуб“ кроз крвну освету и данас укоријењену по Црној Гори, Брдима и Херцеговини, у позадини се чују управо предантичке илирске гусле као данас најпрепознатљивије фолклорно обиљежје у Срба, и трачки тупан (бубањ, карактеристичан и за остале народе у чијој етногенези су касније учествовали Срби тј. Трачани, Рашани – Бугаро-македонаца и Арбанаса), без карактеристичних фолклорних обиљежја у Словена сјеверно од Саве и Дунава.
За локалитет је одабран древни предантички мегалитски град касније хеленизованог имена Метеон у нашим српским – трачким Брдима, који је једини сачувао своје изворно српско илиро-трачко име – Медун.
Уз Даорсон, Асерију и Варварију у Херцеговини и Далмацији, Медун чини остатке утврђене мегалитске одбрамбене линије ка Јадрану са којег су и долазиле галије завојевача, Хелена и касније Римљана.
Интересантно је поменути да су сва четири мегалитска града поређана перфектно праволинијски у правцу пружања јадранске обале и динарског залеђа обасутог илирским стећцима – такође мегалитима, мраморима од којих је само дио из средњег вијека, и на којима је једино писмо и језик српска ћирилица, и то поређаних без савремених мјерних инструмената – простим полагањем камена темељца према изласку сунца са истока, на тачно одређени дан у години.
Ово је доказ тада већ јединственог старовременског културолошког оквира и стапања Илира и Трачана у јединствену етнију, касније Србе.
По свој прилици дан полагања камена темељца за ова древна мегалитска утврђења био је предантички празник слављен као дан рађања „новог сунца“, који се данас у Срба празнује као Божић и обиљежава налагањем бадњака, уз крсну славу обичајем карактеристичним само за Србе након примања хрјишћанства.
Идентична визуелна и звучна фолклорна матрица уз карактеристичну народну ношњу, црногорски – црмнички – зетски оро који се неизмијењен игра по Херцеговини, са одређеним „варијацијама на тему“ широм читавог динарског ареала, типа врличко – гламочко глуво коло, труса, тарабан, тројанац (!) итд. распрострањена је од Црне Горе преко Херцеговине и Далмације до Лике.
Srpstvo je vječno dok su mu djeca vjerna: vazda bilo.
Vjerujmo u Boga i u Srpstvo i biće sve dobro. Mi imamo budućnost, jer nam je jezgro zdravo, bez obzira na svakakve izrode i probleme koji nas ne zaobilaze.
Tako je.
Ne vrijedi slijepcu pokazivati nit gluvome govoriti. Moze se milogorskim ustasama iznjet jos hiljadu ovakvih dokumenata i dokaza da smo mi crnogorci oduvjek bili Srbi, ali oni to nece prihvatit. Pa oni ne vjeruju ni rodjenome ocu ni djedu, a kamo li ce originalnim dokumentima iz nasih i svjetskih arhiva.
Dzaba kad ce Joko spijun sad da smijeni Braticku i da postave nekog „gradjanistu“ kao Sehovic i da od prosvete u CG naprave islamski centar. Jokovicu kako radio tako ti Bog u svemu vratio.
Какве користи кад ови наши ћутуци мозга немају.