Писмо кнезу Лазару

Пишем Кнеже, јер дошло је време
да ти војник закуца на врата,
отвори их, погледај колону,
брат до брата, јунак до јунака.

Знаћеш Кнеже оклен ти долазе,
са бојишта – Српске дедовине,
и док гордо крај тебе пролазе,
знај да доле још увек се гине.

Било им је суђено од Бога,
твоју клетву напамет су знали,
не питај се имају ли кога?
«Земљу Кнеже, за коју су пали!»

Наследници твоји то су Кнеже,
и не бој се крвавих им руку.
Крв је Српска – на њу многи реже,
нису дали да их зли потуку.

Пред битку су сви заклетву дали,
и писали мајци да не брине,
да синови нису више мали,
да посташе бедем отаџбине.

За јунаке мајка их родила,
за слободу звала је Србија,
река, шума, планина, равница,
Грачаница, твоја Раваница.

Крв предака из њих је избила,
кроз зубе им врућа излазила.
Света земља њом се натопила,
Иста крв је у Лазара била.

Свако од њих уз се писмо носи,
у левом им џепу, к срцу ближи,
ето, зла их судбина покоси,
писма узми, род си им најближи.

Паднемо ли у љутоме боју,
и ми писма теби поклањамо,
а слободу што видели нисмо,
у вечном ће сну да досањамо.

А кад доле животи нам оду,
пале душе к теби нек се вину:
«За Косово, Србију, слободу,
за Лазара, част и отаџбину!»

Аутор: Милан Гајић, Крагујевац

Посвећена припадницима Војске Југославије који су часно и достојанствено одбранили своју земљу на простору Косова и Метохије од копнене инвазије, чија показана храброст, способност, подвиг и херојство живе вечно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: