Pismo knezu Lazaru
Knez Lazar
Pišem Kneže, jer došlo je vreme
da ti vojnik zakuca na vrata,
otvori ih, pogledaj kolonu,
brat do brata, junak do junaka.
Znaćeš Kneže oklen ti dolaze,
sa bojišta – Srpske dedovine,
i dok gordo kraj tebe prolaze,
znaj da dole još uvek se gine.
Bilo im je suđeno od Boga,
tvoju kletvu napamet su znali,
ne pitaj se imaju li koga?
«Zemlju Kneže, za koju su pali!»
Naslednici tvoji to su Kneže,
i ne boj se krvavih im ruku.
Krv je Srpska – na nju mnogi reže,
nisu dali da ih zli potuku.
Pred bitku su svi zakletvu dali,
i pisali majci da ne brine,
da sinovi nisu više mali,
da postaše bedem otadžbine.
Za junake majka ih rodila,
za slobodu zvala je Srbija,
reka, šuma, planina, ravnica,
Gračanica, tvoja Ravanica.
Krv predaka iz njih je izbila,
kroz zube im vruća izlazila.
Sveta zemlja njom se natopila,
Ista krv je u Lazara bila.
Svako od njih uz se pismo nosi,
u levom im džepu, k srcu bliži,
eto, zla ih sudbina pokosi,
pisma uzmi, rod si im najbliži.
Padnemo li u ljutome boju,
i mi pisma tebi poklanjamo,
a slobodu što videli nismo,
u večnom će snu da dosanjamo.
A kad dole životi nam odu,
pale duše k tebi nek se vinu:
«Za Kosovo, Srbiju, slobodu,
za Lazara, čast i otadžbinu!»
Autor: Milan Gajić, Kragujevac
Posvećena pripadnicima Vojske Jugoslavije koji su časno i dostojanstveno odbranili svoju zemlju na prostoru Kosova i Metohije od kopnene invazije, čija pokazana hrabrost, sposobnost, podvig i herojstvo žive večno.
