Писмо из Републике Српске: Браћо Црногорци, да ли је Нечастиви у вас ушао?
Република Српска
Само да знате, браћо, овамо у нашим крајевима прати се ваша суморна национална стварност, помрачење ума ваших властодржаца што се рефлектује на пројектовање слике вашег опстанка у српској Спарти. Гледамо и не вјерујемо својим очима, парају уши тешке ријечи јучерашњих Срба, данашњих Монтенегрина, а сутра…ко то зна.
Зар вама то да се дешава?! Јуначка је ваша груда. Пркосни су ваши кршеви. Гледали смо често на ваше изданке као на националне узоре и најбоље примјере српске части и поноса. Гледали смо, гледамо и гледаћемо ако Бог да. Будила су браћа потекла у вашој земљи пркос и дух слободе широм простора које насељавају наши измучени, али часни сународници. Често је та честица поноса који недостаје стизала из Зете и уздизала поштену српску душу.
Мучна су вас времена задесила, заблудјела браћа су вам многима домове растурила, располутила огњиште и душу. Гледају вас неким туђим очима, говоре баш као да је нечастиви у њих ушао. Казују вам да идете гдје вам је боље, а боље него кући никоме бити не може. Гдје ће вама бити боље него у постојбини вјековној!
Покажите браћи шта је исконско српство, шта је светосавље, подсјетите их заправо. То је њихово колико и ваше, колико и свих нас. Не помажите им у прављењу јаза и још већег раздора, пригрлите их и помозите. Ово разумите као апел “прекодринске” браће који знају шта је невоља, који нажалост знају чему нетрпељивост и неразумијевање међу људима води.
Потпуно је небитно да ли су земље које насељавају Срби у јединству чије су ивице некакве формалне границе. Битно је да се баријере у братским главама избришу. Не треба никоме да смета независна држава Црна Гора ако ће се у њој његовати њена истинска славна историја и поштовати властита традиција. Приближите браћи дјела великог Његоша и Марка Миљанова, шта ће им бољи путоказ у ком правцу да иду.
Мука се надвила над свако парче неба гдје су се Срби масовније сабрали, неки ђаволи нас вазда вребају. Ипак, није вријеме за самосажаљење. Није вријеме ни за предају. Вријеме је за братску љубав, за повезивање, за руку у невољи. И овај текст је написан у истинској жељи и нади да се томе барем мало допринесе. Ово је један вапај, један позив вама да останете то што јесте, а њима да се не упињу да постану што не могу бити. Они шта год им неко рекао да јесу заправо су ви, ви сте исто тако они, а сви заједно смо ми. Саберимо се, да нам све не одузму.
(Стојан Крунић, Бијељина; извор: Седмица)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Eh,da mi je vlasti napravio bi Jugoslaviju od Vltave do Carigrada.A,ko me naslijedi moze i vise…Cmokic,bas ste drazesni.
Alo,Bosanac misli o svom komsiluku,pusti nas na miru.Jedva smo vas se trsili,jos primili izbjeglica 20000,jos da brinemo i o vama.Ako umijete sredit svoju kucu ,sredite.Valjda ,onaj vic o pameti Bosanca nije tacan,s obzirom da se svadjate sa komsijom.Kod nas se svadja sa komsijom samo umobolni sizofrenocar.Kakve crne klerofasisticke pravoslavne dzamahirije da pravimo.Jedino sa svom slovenskom bracom,bilo koje vjere,jer nas je vjera i podjelila.Sta je bilo prije hriscanstva?Braca po rodu ,a ne izmisljenim jevrejskim bogovima Isusom i Muhamedom.Tako mi ,Crnogorci ,razmisljamo,a ove cetnikuse razmisljaju o klanju svoje brace,kao vjerovatno i balije i ustase kod drugih nevjernika.To sve treba podaviti,onoga ko ubija svoga radi nekih kultova smrti iz pustinje,na prevaspitavanje ili proglasiti ludim.
Neka je BOG uz Republiku Srpsku i Crnu Gori i nek sacuva SRPSKI ROD. AMIN!
Česte su u CG bile podele na ove i one na leve i desne na veru i neveru ali interesantna je podela na one koji su za guverneranadura i većinu koja je za Mitropolita. Uglavnom špekulanti videći svoj lični interes priklanjali su se Mlečanima zanemarujući interes sirotinje. Al uvek je narod prozreo i prezreo taj nesoj i još više prigrlio Mitropolita. Tako će biti i danas. Pravda je smer, srebroljublje je destrukcija. Njegoš na samrti zaklinje naslednike da im prva briga bude sirotinja! Da li možete da zamislite Mila ili Fića ili Duška u toj situaciji?
Nije on Turčin, već Srbin u tranzitu. Kontroverzni biznismen. Manjkave kilaze, krtih kostiju. Ali ljutog pogleda.
Neka braca montenegrinska prouce kartu tzv.Sandzaka,od nedávno „ustolicenog“Ugljanina koji zagovara davno zacrtanu mini islamsku državu.A tu su većinom opštine CG.Plav,Gusinje,Rožaje,Bjelo Polje,Pljevlja,Berane,a granica sa velikom Shcipnijom gde su Tuzi,Ulcinj,Bar,Podgorica.A onda kuku Todore.
Ma proucavali smo i napade hiljade zengi oz Dubrovnika,koji je srpski,al nema veze da ga malo gadjamo…
„Narod Crne Gore izdao vas nije, Kosovo je srce Srbije“
Nije prvi put kroz istoriju da se ovako nesto desava, sjetimo se saveznika krajem tridesetih:Italija,Shpanija,Francuska,Engleska… a chetrdesetih znamo sta je bilo a ko nam je slao „milosrdnog andjela“ isto znamo. Zato glavu gore i naprijed, naravno uz pomoc Boga.
Zivjela Republika Srpska, sm.. balijama!
Kakvu bratsku ljubav,na Glasincu i Romaniji sve same posrbice izdajnici roda crnogorskog.
Turcine, smr… na kilometar.
Његош у Венецији, Милош Црњански
Насмешио се последњи пут.
У прозору се сјаше као запети лук,
као Месец у води, млад и жут,
Риалто.
Мирисаше болан своје беле руже
и гледаше како галебови круже,
тужни и бели, ко мисли на Ловћен,
и смрт.
Док ноћ пљушташе, читаше Омира,
црн и тежак, ко Ахилов,
што само крај мора нађе мира,
гроб.
Богови, на плећима са облацима тамним,
болови и мора са валима помамним,
пређоше по његовом белом лицу без трага.
Али, кад читаше о Бризеји, што се буди,
и отвара очи, пуне таме, у зори,
бол неизмеран паде му на груди.
Јер свему на свету беше утехе.
Свим мислима, за све јунаке, и грехе.
Али држећи му главу рукама обема,
сузно, умирући, помисли, болно,
да за очи невесте утехе нема.
Тада заплака у води звоно
Светог Марка.
https://stanjestvari.com/2017/10/26/njegos-u-veneciji/
…“Међутим – злу се није журило да мине. А што је пало на остали народ – није кулу разминуло. Изгладње село, навалише комшије и рођаци, куме и пријатељице и свак ко је икад радио земљу Радишића. Неко је хтио вагон брашна, а неко багаш жита, и – да се деси домаћин мека срца и мека образа – брзо би угледао дно својих кошева…“
http://www.politika.rs/scc/clanak/354556/Sam-samcit
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uzalud-vam-trud-sviraci/
…“Ја овде остати нећу, ја ћу да идем на моју очевину, где сам се родио. Михаљевић, који је мога оца пазио и уважавао, рекне: „А зашто Алекса, ти нећеш да останеш у нашег цара служби, па ћеш скоро капетаном постати , заклео си се да ћеш нашем цару веран бити.“ Мој отац му одговара: „Истина је, да сам се заклео да ћу бити веран и против Турчина за слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но Цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали. Зато идем назад преко Саве, а немам писара ни други ‘учени’ људи но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад ко је Србин Немцу не верује.“
– Михаљевић: „Ћути , Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.“
– „Ја, рече, то Србину кажем а не Немцу, а и Немцу ћу то исто казати и сваком.“
(Из „Мемоара“ Проте Матеје Ненадовића).
ЖИВОТ, Милош Црњански
Све то не зависи од мене.
Сетим се како беше леп,
над водама дубоким неким,
као Месец бео,
са луком танким и меким,
један мост.
И, видиш, то, утеши ме.
Не зависи од мене.
Доста је да тога дана,
земља око мене замирише преорана,
или да облаци пролете,
мало ниже,
па да ме то потресе.
Не, не од мене.
Доста ће бити ако, једне зиме,
из врта једног завејаног,
истрчи неко озебло, туђе, дете
и загрли ме.
Београд, 1920.
*Београд, окупиран главни српски град…
C C C C
BOZE PRAVDE