Pismo iz Republike Srpske: Braćo Crnogorci, da li je Nečastivi u vas ušao?
Republika Srpska
Samo da znate, braćo, ovamo u našim krajevima prati se vaša sumorna nacionalna stvarnost, pomračenje uma vaših vlastodržaca što se reflektuje na projektovanje slike vašeg opstanka u srpskoj Sparti. Gledamo i ne vjerujemo svojim očima, paraju uši teške riječi jučerašnjih Srba, današnjih Montenegrina, a sutra…ko to zna.
Zar vama to da se dešava?! Junačka je vaša gruda. Prkosni su vaši krševi. Gledali smo često na vaše izdanke kao na nacionalne uzore i najbolje primjere srpske časti i ponosa. Gledali smo, gledamo i gledaćemo ako Bog da. Budila su braća potekla u vašoj zemlji prkos i duh slobode širom prostora koje naseljavaju naši izmučeni, ali časni sunarodnici. Često je ta čestica ponosa koji nedostaje stizala iz Zete i uzdizala poštenu srpsku dušu.
Mučna su vas vremena zadesila, zabludjela braća su vam mnogima domove rasturila, raspolutila ognjište i dušu. Gledaju vas nekim tuđim očima, govore baš kao da je nečastivi u njih ušao. Kazuju vam da idete gdje vam je bolje, a bolje nego kući nikome biti ne može. Gdje će vama biti bolje nego u postojbini vjekovnoj!
Pokažite braći šta je iskonsko srpstvo, šta je svetosavlje, podsjetite ih zapravo. To je njihovo koliko i vaše, koliko i svih nas. Ne pomažite im u pravljenju jaza i još većeg razdora, prigrlite ih i pomozite. Ovo razumite kao apel “prekodrinske” braće koji znaju šta je nevolja, koji nažalost znaju čemu netrpeljivost i nerazumijevanje među ljudima vodi.
Potpuno je nebitno da li su zemlje koje naseljavaju Srbi u jedinstvu čije su ivice nekakve formalne granice. Bitno je da se barijere u bratskim glavama izbrišu. Ne treba nikome da smeta nezavisna država Crna Gora ako će se u njoj njegovati njena istinska slavna istorija i poštovati vlastita tradicija. Približite braći djela velikog Njegoša i Marka Miljanova, šta će im bolji putokaz u kom pravcu da idu.
Muka se nadvila nad svako parče neba gdje su se Srbi masovnije sabrali, neki đavoli nas vazda vrebaju. Ipak, nije vrijeme za samosažaljenje. Nije vrijeme ni za predaju. Vrijeme je za bratsku ljubav, za povezivanje, za ruku u nevolji. I ovaj tekst je napisan u istinskoj želji i nadi da se tome barem malo doprinese. Ovo je jedan vapaj, jedan poziv vama da ostanete to što jeste, a njima da se ne upinju da postanu što ne mogu biti. Oni šta god im neko rekao da jesu zapravo su vi, vi ste isto tako oni, a svi zajedno smo mi. Saberimo se, da nam sve ne oduzmu.
(Stojan Krunić, Bijeljina; izvor: Sedmica)
Eh,da mi je vlasti napravio bi Jugoslaviju od Vltave do Carigrada.A,ko me naslijedi moze i vise…Cmokic,bas ste drazesni.
Alo,Bosanac misli o svom komsiluku,pusti nas na miru.Jedva smo vas se trsili,jos primili izbjeglica 20000,jos da brinemo i o vama.Ako umijete sredit svoju kucu ,sredite.Valjda ,onaj vic o pameti Bosanca nije tacan,s obzirom da se svadjate sa komsijom.Kod nas se svadja sa komsijom samo umobolni sizofrenocar.Kakve crne klerofasisticke pravoslavne dzamahirije da pravimo.Jedino sa svom slovenskom bracom,bilo koje vjere,jer nas je vjera i podjelila.Sta je bilo prije hriscanstva?Braca po rodu ,a ne izmisljenim jevrejskim bogovima Isusom i Muhamedom.Tako mi ,Crnogorci ,razmisljamo,a ove cetnikuse razmisljaju o klanju svoje brace,kao vjerovatno i balije i ustase kod drugih nevjernika.To sve treba podaviti,onoga ko ubija svoga radi nekih kultova smrti iz pustinje,na prevaspitavanje ili proglasiti ludim.
Neka je BOG uz Republiku Srpsku i Crnu Gori i nek sacuva SRPSKI ROD. AMIN!
Česte su u CG bile podele na ove i one na leve i desne na veru i neveru ali interesantna je podela na one koji su za guverneranadura i većinu koja je za Mitropolita. Uglavnom špekulanti videći svoj lični interes priklanjali su se Mlečanima zanemarujući interes sirotinje. Al uvek je narod prozreo i prezreo taj nesoj i još više prigrlio Mitropolita. Tako će biti i danas. Pravda je smer, srebroljublje je destrukcija. Njegoš na samrti zaklinje naslednike da im prva briga bude sirotinja! Da li možete da zamislite Mila ili Fića ili Duška u toj situaciji?
Nije on Turčin, već Srbin u tranzitu. Kontroverzni biznismen. Manjkave kilaze, krtih kostiju. Ali ljutog pogleda.
Neka braca montenegrinska prouce kartu tzv.Sandzaka,od nedávno „ustolicenog“Ugljanina koji zagovara davno zacrtanu mini islamsku državu.A tu su većinom opštine CG.Plav,Gusinje,Rožaje,Bjelo Polje,Pljevlja,Berane,a granica sa velikom Shcipnijom gde su Tuzi,Ulcinj,Bar,Podgorica.A onda kuku Todore.
Ma proucavali smo i napade hiljade zengi oz Dubrovnika,koji je srpski,al nema veze da ga malo gadjamo…
„Narod Crne Gore izdao vas nije, Kosovo je srce Srbije“
Nije prvi put kroz istoriju da se ovako nesto desava, sjetimo se saveznika krajem tridesetih:Italija,Shpanija,Francuska,Engleska… a chetrdesetih znamo sta je bilo a ko nam je slao „milosrdnog andjela“ isto znamo. Zato glavu gore i naprijed, naravno uz pomoc Boga.
Zivjela Republika Srpska, sm.. balijama!
Kakvu bratsku ljubav,na Glasincu i Romaniji sve same posrbice izdajnici roda crnogorskog.
Turcine, smr… na kilometar.
Njegoš u Veneciji, Miloš Crnjanski
Nasmešio se poslednji put.
U prozoru se sjaše kao zapeti luk,
kao Mesec u vodi, mlad i žut,
Rialto.
Mirisaše bolan svoje bele ruže
i gledaše kako galebovi kruže,
tužni i beli, ko misli na Lovćen,
i smrt.
Dok noć pljuštaše, čitaše Omira,
crn i težak, ko Ahilov,
što samo kraj mora nađe mira,
grob.
Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim,
bolovi i mora sa valima pomamnim,
pređoše po njegovom belom licu bez traga.
Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi,
i otvara oči, pune tame, u zori,
bol neizmeran pade mu na grudi.
Jer svemu na svetu beše utehe.
Svim mislima, za sve junake, i grehe.
Ali držeći mu glavu rukama obema,
suzno, umirući, pomisli, bolno,
da za oči neveste utehe nema.
Tada zaplaka u vodi zvono
Svetog Marka.
https://stanjestvari.com/2017/10/26/njegos-u-veneciji/
…“Međutim – zlu se nije žurilo da mine. A što je palo na ostali narod – nije kulu razminulo. Izgladnje selo, navališe komšije i rođaci, kume i prijateljice i svak ko je ikad radio zemlju Radišića. Neko je htio vagon brašna, a neko bagaš žita, i – da se desi domaćin meka srca i meka obraza – brzo bi ugledao dno svojih koševa…“
http://www.politika.rs/scc/clanak/354556/Sam-samcit
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uzalud-vam-trud-sviraci/
…“Ja ovde ostati neću, ja ću da idem na moju očevinu, gde sam se rodio. Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našeg cara službi, pa ćeš skoro kapetanom postati , zakleo si se da ćeš našem caru veran biti.“ Moj otac mu odgovara: „Istina je, da sam se zakleo da ću biti veran i protiv Turčina za slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no Car ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali. Zato idem nazad preko Save, a nemam pisara ni drugi ‘učeni’ ljudi no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru zapišu, da više nikad ko je Srbin Nemcu ne veruje.“
– Mihaljević: „Ćuti , Aleksa, da od Boga nađeš, čuće Nemci pa će te olovom zaliti.“
– „Ja, reče, to Srbinu kažem a ne Nemcu, a i Nemcu ću to isto kazati i svakom.“
(Iz „Memoara“ Prote Mateje Nenadovića).
ŽIVOT, Miloš Crnjanski
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidiš, to, uteši me.
Ne zavisi od mene.
Dosta je da toga dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.
Ne, ne od mene.
Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog,
istrči neko ozeblo, tuđe, dete
i zagrli me.
Beograd, 1920.
*Beograd, okupiran glavni srpski grad…
C C C C
BOZE PRAVDE