• Колумне
• Поглед

Писма са села којег нема: СПОМЕНИК

5 година ‎ ИН4С

Опрости што те, мјерено твојим градским сатом, будим овако рано али овдје одавно не „мјере време на сате" већ по „врелом сунчаном ходу", а сунце је одскочило за читав конопац или, како би рекла наша покојна бака, „колико пијетао скочи са кућног прага".

Емило Лабудовић

Овдје, као што знаш, немамо билборде и да питаш било кога шта је то гледали би те у чуду. Ми наше поруке и завјете исписујемо на тврђим и трајнијим материјалима. На камењу од којих је овдје сваки заливен крвљу, на колчевима окићеним бираним главама, на безименим крајпуташима који ћуте о нечијој неодиграној свадби, нељубљеној љуби, нерођеној дјеци и мајци сахрањеној прије смрти. Овдје наше поруке и завјете исписујемо небом а онда их, генерацијама, читамо и толкујемо. А ова да не дамо светиње, цркву Светог Јована на Улици прије свих, записана нам је у срцима и једини је доказ да смо још живи и да дишемо. И прије ће нам срца ишчупати него што ће им запис промијенити. И прије ће се црква обурдати него што ће у њу крочити неки Милов, Цимешин и ини „нововјерац“. Или ће нам у тој рушевини бити заједнички гроб, костурница попут бројних које смо населили прецима бранећи оно што нам је вазда било најсветије – име и презиме. Па макар било и Цимеша.

Опрости на овој горчини којом нијесам хтио да ти зачиним јутро, али још у мени звони Цимешин позив на домобранство. И још ме његово упозорење да се све ово дешава „уочи пописа“ жига под ребрима и подсјећа на изјаву оног Станишића, некад посланика а сад амбасадора у Сарајеву (гдје, трагом Новака Килибарде, изгледа завршавају сви Срби кад окрену ћурак наопако): „Видјећете колико ће вас бити на следећем попису“!!! И не замјери што ме све то подсјећа на злокобну праксу из „оне“ (а ево и ове) Хрватске: трећину Срба покатоличити, трећину побити а трећину протјерати. Они су то учинили, чека ли нас Србе иста судбина и овдје? Не, не замјери, нијесам песимиста, тврд смо ми орах и није нас лако ишчупати из овог тла, али ме боли то што те језиве, фашистичке поруке стижу од једнородне браће.

А кад већ поменух фашизам, један од „цимеша“ са високог мјеста јуче изједначи светосавље са фашизмом а данас позва Митрополита на разговор о несрећном закону. Чак и у земљи у којој је на снази она Бећковићева „благо изненађењима“, оволико лицемјерства и лажи много је, и од премного више. Ако је светосавље исто што и фашизам, онда о чему један „доказани“ антифашиста има да разговара са једним богомпрозваним светосавцем? Неко је ту жестоко побркао лончиће. Или су они већ давно побркани чињеницом да су се наводни наследници доказаних антифашиста ухљебили у крилу оних који су породили и промовисали фашизам и то „наплатили“ са 50 милиона жртава. Па, сад, мој светосавче, пошто си млађи и паметнији, објасни ти мени пред којим се то крстом крстимо? Оним што нам га прије осам вјекова дарова Свети Сава или пред оним „кукастим“ чијих су нам трагова препуна гробље? Којим је то крстом наш предак, поп Вуло, ономад прекрстио и заклео ове наше да „одавде назад нема“, прикупио мантију и са исуканим мачем јурнуо на Арбанасе који су, ко зна који пут у вијеку, кидисали на нејач? За коју је верзију мој стриц Милорад, народни херој, истурио груди пред непријатељски митраљез и заувијек загрлио српску земљу у српском Барошевцу? Мој Србине, „нешто је труло у држави Данској“! Труло и страшно заудара. И све нас опет враћа на почетак.