Писма из Тамног вилајета – прогоњени

Џевад Галијашевић
Пише: Џевад Галијашевић
Посматрајући блок држава, од Африке до Централне Азије и сукобе између муслимана и православних Срба на Балкану, хиндуса у Индији, Јевреја у Израелу и католика на Филипинима, Хантингтон је закључио да „ислам има крваве границе“.
Његова каснија књига, „Сукоб цивилизација и преобликовање свјетског поретка“, пружила му је прилику да прошири тезу из свога чланка, да је поправи или измијени. Међутим, он је одабрао да једном поглављу да поднаслов „Крваве границе ислама“, те да га и допуни новим закључком: „границе ислама су крваве, као и његово двориште“. Тако је устрајао на ставу да „ислам има крваве границе“ којом религији ислама експлицитно приписује пролијевање крви, а не само поступцима неких муслимана и одметнутих група.
Исламско двориште као фронт
Међутим, остало је без одговора најважније питање које је само назначио Хантингтон у виду дефиниције, посебно у случају готово цијелог Балкана, односно Босне и Херцеговине: Када ће „крваве границе у Босни“ постати крваве границе „у исламском дворишту“ тј. када ће муслимани у БиХ испољити степен нетолеранције и мржње и када ће покренути процес унутрашњих подјела, својствен готово свим исламским друштвима и државама, те колико су подјеле у политичким странкама и џамијама, реална пријетња јединству муслиманске заједнице у БиХ, те да ли су узроци подијела и сукоба, у самој природи Ислама?!
Најновија драма почиње када католички евангелиста Јосип Јелинић из Љубушког креће 26. фебруара на хиљаду километара дуго ходочашће кроз Босну и Херцеговину, приказујући свој „крижни пут“ за мир и помирење народа. Инспирисан католичком вјером, са уочљивим крстом на леђима, истичући снагу опроста, он наглашава да молитва, жртва и покора, могу донијети благослов овој земљи.
Јелинић се на свом путу, задржао у многим градовима у којима живе само муслимани, а када је стигао у Сарајево отишао је и у џамију. Наравно са крстом на леђима.
До правог заплета долази када професор Санин Муса, исламски теолог, интелектуалац, аутор десетак књига из области филозофије религије и лидер политичког покрета „Вјера, Народ, Држава“, у овом догађају препознаје акцију притиска на иначе слабу исламску „теорију и праксу“ у БиХ. Истовремено, забрињавајуће вијести долазиле су са „сарајевској политици, драге одметнуте и насилно одузете српске покрајине“, а говориле су о процесу масовног покатоличавања Шиптара на Косову, као и широм Албаније.
Da bi neupucenom citaocu bilo jasno,sta se ovdje „iza brda valja“,potrebno je istaci neke cinjenice.Naime,Sanjin Musa i Fatmir Alispahic su dva BiH muslimanska ideologa sa istim ciljem(unitarna BiH) ali s razlicitim koncepcijama za ostvarenje toga cilja.Obojica imaju svoje pristalice izmedju kojih tinja tihi sukob.Musa predvodi „tvrdu“ islamisticku struju s tradicionalnim,istocnjackim vjerskim postulatima ne libeci se ni onih radikalnih islamistickih.S druge strane Alispahic zagovara ostvarenje toga cilja diplomatskim sredstvima.Hrvati bi tu,uz pomoc i posredovanje EU,trebali odigrat glavnu ulogu a za uzvrat bi dobili Hrvatsku do Drine.On im to napominje u svakom „defteru hefte“ ali ne bas u toj formi,nego,EU do Drine a mi cemo biti vasa tampon zona prema Srbiji.Dakle,opet „hrvatsko cvijece“ samo druge boje,“da se vlasi ne dosjete“.Sve te nesuglasice izmedju njih(kao sto je hodocasce Josipa Jelavica,klanjanje na Sirokom Brijegu i jos mnoge druge slicne),poticu samo i iskljucivo iz razlicitih koncepcija za stvaranje unitarne BiH.Musa je radikalniji a Alispahic je lukaviji ali je cesto izlozen prijetnjama i fizickim napadima (na ulici,u kafani u prodavnici)od strane Musine „raje“ koja,tvrdi Alispahic,ima podrsku i nekih drzavnih struktura.