Писма из Тамног вилајета – Чувари конфликта
1 min read
Џевад Галијашевић
Коме смета мирна Босна?
Од кога и чега треба штитити друштво и државу, тачније у ком правцу развијати безбједност и заштиту људи и земље, гласи питање на које бар у Босни нико нема одговор. Јер како понудити ваљан одговор, у околностима када се договор међу народима постигнут у Дејтону поништава не би ли заживео неки други, по мери Запада, а у чијем би кројењу учествовали Муслиманско братство, Исламска држава, Ал Каида и Странка демократске акције.
Њих се Босна не тиче
Заговорници идеје све су људи од формата, тумаче чаршлије. Из изјава Палмера, Сервера, Бугајског, Олбрајтове они могу једино закључити да су Срби и Хрвати пријетња миру и стабилности. Зато Босном, намећу им медији закључак, треба управљати споља путем извањских институција као што су инструменти протектората – ПИК, ОХР, ЕУФОР. На њихову срећу, Немци су ту да понуде несебичну помоћ. Тријумвират који једини Босни може донети мир чине високи представник међународне заједнице Валентин Инцко, специјални представник Европске уније Јохан Сатлер и командант ЕУФОР-а и операције одржања мира „Алтхеа“, генералмајор Александер Плацер. Претпостављени мир, наравно, подразумева да се морају прекинути сви договори међу народима у БиХ. Њих се Босна не тиче.
Преко „Слободне Европе“ недавно се огласио и један од чувара конфликта у БиХ Бодо Вебер критикујући преговоре СДА и ХДЗ под окриљем САД–ЕУ, јер воде до промјена Изборног закона које одговарају ХДЗ-у.
Вебер истиче да независно шта се још пакује у те разговоре (Сејдић–Финци, препоруке ОДИХР-а, Уреда за демократске институције и људска права), ти преговори се воде на основу формулације „легитимно политичко представљање конститутивних народа“, што су кључне ријечи из трећег мостарског споразума, које усмјеравају државу ка Човићевом пројекту трећег ентитета. Затим додаје: „Потребне су само ’техничке’ промјене из препорука међународних организација попут ОДИХР. Све остало, и ХДЗ-ови захтјеви, али и ’имплементација’ пресуда као што је Сејдић–Финци, тиче се уставног поретка, дакле, они би требало бити дио свеобухватног процеса промјене устава.“
Забринут за босанске муслимане и Сарајево, Вебер ће о нужности „свеобухватне промијене Устава БиХ“ проговорити и на сесији Вјећа конгреса бошњачких интелектуалаца. Идеја грађанске реконфигурације БиХ на трибини вјерске и националне елите Бошњака. Интересантно.
Разговор о мирном разлазу
Може ли бити мира у таквој Босни? Све док иједан западни дипломата показује бригу за права најбројнијег народа у БиХ, који ни сам не зна шта да ради са својим исламским идентитетом у грађанској држави, тако нешто је немогуће.
У Бањалуци пак Народна скупштина Републике Српске, на посебној сједници, усвојила је Информације о примјени Анекса 10 Дејтонског споразума и десет закључака у вези с оцјеном рада високог представника и примјене овог анекса у периоду разговора о именовању новог представника.
Према усвојеним закључцима, Република Српска не може прихватити наметање било које личности за високог представника и „обавијестиће о томе земље потписнице Анекса 10, Дејтонског споразума… уз приједлог да се затвори ОХР и преиспитају одлуке високих представника, донесене изван мандата, утврђеног Анексом 10“.
Народна скупштина Републике Српске сматра да је вријеме да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властити развој у складу с Дејтонским споразумом и међународним правом, а ако то не буде на дневном реду у скорије вријеме, треба покренути разговоре о мирном разлазу.
