Писма из Тамног вилајета – Бабо у дугиним бојама
Џевад Галијашевић
Џевад Галијашевић
Народ који спава може се пробудити само ударцима, говорио је Алија Изетбеговић. Како се након тешких судбинских удараца Бошњаци разбуђују најбоље показује ономад одржана геј парада усред Сарајева.
Наша средства су особни примјер, књига ријеч. Када ће се овим средствима придружити и сила? Избор овог тренутка увијек је конкретно питање и зависи о низу фактора. Ипак се може поставити једно опће правило: исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан да може не само срушити постојећу неисламску него и изградити нову исламску власт. Ово разликовање је важно, јер рушење и грађење не захтјева подједнак ступањ психолошке и материјалне припремљености. Преуранити овдје је једнако опасно као и закаснити…“ Тако је говорио и писао Алија Изетбеговић у познатом програму исламизације друштва и изградње исламске државе, познатом као „Исламска декларација“ (поглављу Исламска власт 3/2.). Специфичан историјски процес ишао је наруку идејама постављеним у темеље платформе Алије Изетбеговића, али и Програма СДА (странке коју је он утемељио), у истој мери у којој су ови инструменти радикализације свијести цјеле нације изашли у сусрет епохи. Како год, била је то прва и најбитнија фаза у којој су босански муслимани од европске нације „претворени“ у вјерску заједницу, неисторијског типа.
АМЕРИКА ИЛИ ИСЛАМ? „Босна је пуна гада“, рекао би нобеловац кога су врли представници Бошњака (уз Петра Кочића и Светозара Ћоровића) прогласили већим злом од свих војски које су протутњиле БиХ. Наравно, Бошњаци се нису никада супротставили Западу, те су оно најружније лице Европе, ксенофобично и нацистичко, пригрлили као властити узор.
Глумећи „муслимане и Европљане“ истицали су европску особеност свога културног израза, док су у души интимно препознавали и искрено се радовали Алији Изетбеговићу и Осами бин Ладену.
Алија и његова декларација, преко СДА, снажно су обликовали свијест Бошњака, остављајући иза себе наслијеђе безбожништва у форми религиозног фанатизма, а који у радикализму и терористичкој акцији виде лице Божије провидности, али и америчке геополитичке моћи и воље.
Иако се Америка и ислам све више међусобно искључују, у Босни овај привидни савез увијек функционише уз питање: шта је претежније – Америка или ислам?! Јасно – Америка.
У којој мери је утемељена ова дилема најбоље илуструје догађај који се збио у недјељу, 8. 9. 2019. године, када су кроз Сарајево, готово чисто етички муслимански град, „поносно“ парадирали хомосексуалци, на првој успјешно одржаној геј паради. Бошњачка елита предвођена политичарима и безначајним мислиоцима, те квазиумјетницима и анонимним новинарима у покушају, полтронски је поздравила америчку геј дипломатију и Ерика Нелсона, који се у друштву британског амбасадора тог дана наругао у лице Сарајеву, Босни и Херцеговини, али и муслиманима свијета.
КЛАЊАЊЕ ГРИЈЕХУ Овом парадом Бакир Изетбеговић је између Американаца с једне стране, и ислама, Турске, Ердогана и свега оног што они симболизују, с друге, изабрао Америку. За осјећања муслимана, вјерска увјерења и традиционално вриједновање породице у исламу очито није марио. Он рачуна да ако се презир и бес јаве, увијек их може усмјерити ка Србима и Хрватима. Поред толико непријатеља, ваљда, није се муслиманима бавити гријехом.
