ИН4С

ИН4С портал

Пирамиди претри рушење

1 min read

Преживела је 4.600 година и део је светске историје, али највећа опасност најстаријој пирамиди у Египту није зуб времена, већ фирма унајмљена да је рестаурира.

Gyza PiramideСакара у Египту је најстарији камени комплекс у историји човечанства, а у његовом склопу се налази и Џосерова пирамида, којој се, према наводима тамошње штампе, не пише добро.

Компанија коју је унајмило египатско министарство антиквитета можда је и прекршило закон приликом рестаурације. У закону се наводи да приликом конзервације само пет одсто укупне оригиналне конструкције сме да буде измењено или поново изграђено.

Уместо тога компанија која је унајмљена, која иначе никада раније није учествовала у рестаурацији, направила је читаве нове зидове и ходнике које су далеко премашили прописаних пет одсто.

Али ни то не би било толико страшно да нова конструкција у ствари додатно не доприноси урушавању пирамиде, која се сматра најстаријом исклесаном каменом структуром на свету.

Треба напоменути да је 1992. године јак земљотрес потресао регион и скоро уништио пирамиду. Том приликом огромни камени блокови су се одломили од пирамиде, а археолог Питер Џејмс каже да „грађевина може да се сруши у сваком тренутку“.

Пре него што је ангажована компанија за рестаурацију, Џејмс је инсталирао привремено решење.

„Унутар дела пирамиде који се срушио стављен је велики ПВЦ балон, који може да се напуни ваздухом и водом, а који служи као потпора структури“, каже Џејмс.

Према његовим речима, систем је добро функционисао, али су током времена стручњаци за рестаурацију испланирали да се ставе челичне шипке како би се пирамида на дужи рок ојачала.

Тада је, међутим, финансирање пројекта престало, највећим делом због политичких превирања у Египту.

Да читава ствар буде гора, лист Егyпт Индепендент наводи да је унајмљена компанија која никада није рестаурирала античку грађевину, а да је већ одговорна за колапс једног дела пирамиде.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *