Пилот који је бомбардовао Марибор не заслужује словеначко одликовање

Одговор на критике поводом одлуке да се одбије предлог за одликовање пилота који је бомбардовао Марибор, уз подсјећање на словеначку помоћ савезницима током Другог свјетског рата.

Предсједница Републике Словеније, у овом случају, поступила је у духу већинског јавног мњења, те би накнадно исказивање измишљене захвалности било непримјерено.

У „Суботној прилози“ словеначког листа Дело, у колумни је објављен текст господина Саше Радовановића, који предсједници Републике Словеније замјера што је, без образложења, одбила његов предлог да се посмртно одликује један савезнички пилот, погинуо крајем 1944. године. Аутор замјера предсједници „потпуно непознавање и неразумијевање историје“, сматрајући да је тиме послала јасну поруку „да Словенија не поштује своје савезнике“. Истиче и наду да већина словеначких грађана не дијели њено мишљење. Иницијативу је, према властитим ријечима, упутио и влади Новог Зеланда.

Овакво становиште писца је неутемељено, морално спорно и штетно по Словенију. Откуд му уопште овлашћење за такав наступ? Ако је историчар, онда може да описује догађаје из прошлости, али не и да их оцјењује из данашње перспективе, тим прије не с намјером да клевеће важну државну личност на основу властитих осјећаја.

Који су кључни приговори писцу?

Прво, моја маленкост још из дјетињства памти да су обореним савезничким пилотима многи домољубни Словенци пружали помоћ. Између Гуштанја (данашње Равне на Корошкем) и Словењ Градца, оборен је један авион. Као дијете сам гледао два падобрана како се спуштају с неба, док је отац са мјештанима хитно реаговао да се спасени пилоти, тајним стазама, што прије пребаце до прве партизанске везе. Стигли су тамо прије него што су окупаторски војници почели претресати околне шуме. Тако су мјештани могли да дезинформишу њемачке извиднице и шпијуне. Пилоти су били спасени, морална и ратна дужност словеначког савезништва обављена. Наравно, било је и оних који су другачије мислили.

Друго, пилот чије се одликовање предлаже није имао никакве везе са Словенијом – осим што је, са посадом, бомбардовао Марибор. Базу је имао у Италији, а оборен је над подручјем Лике. Чиме је заслужио захвалност Словенаца? Наносио је штету, не корист.

Треће, у вријеме бомбардовања Марибора, Београд је већ био ослобођен, а словеначко партизанство било је већ дуго дио југословенског ослободилачког покрета, те самим тим и дио источног и западног савезништва. Западна ваздушна командна структура је, да је хтјела, могла поштедјети савезничке градове непотребног уништавања. Умјесто тога, само у бомбардовању Дрездена 1944. године, без војне нужности, настрадало је око 135.000 цивила – убијених и рањених.

Сличну судбину доживио је и Лесковац 1944. године, гдје је, у граду од око 28.000 становника, погинуло око 5000 цивила, услед бомбардовања из база у Италији.

И Марибор је, нажалост, био дио те трагедије – са око 800 цивилних жртава. Савезници, иако нису могли ући у те градове, оставили су их прекривене неексплодираним бомбама. Зашто?

Четврто, док су западни савезници изазивали овакве трагедије, Црвена армија је настојала да што више заштити ослобођене градове. У борбама за ослобођење Будимпеште, имала је око 320.000 жртава – 80.000 погинулих и 240.000 рањених – управо зато што није хтјела да прекомјерно користи артиљерију и авијацију, како би очувала град.

Пето, писац нигдје не помиње, али би свакако било прикладно да се прије свега распитао код новозеландских власти – каква је признања тај пилот добио у својој земљи прије 80 година? Без те информације, лако се падне у замку народне пословице: „послије битке сви су генерали“.

Тако је писмо писца само показало да је промашио у процјени стварних заслуга пилота који је Словенцима донио више несреће него користи.

Предсједница Републике Словеније поступила је у складу са преовлађујућим осјећањем словеначке јавности.
Зато би свако накнадно исказивање измишљене захвалности било непотребно и неодговорно.

⸻

Аутор: Иван Лах, Љубљана

Извор: ДЕЛО

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: