Пикси након историјског успјеха у Лисабону: Катар ће бити позоришна представа коју морамо да одглумимо на најбољи могући начин!

Селектор открио детаље из припреме утакмице која је донела нови историјски успех Орлова.

Победа над Португалијом у Лисабону (2:1) и подвиг који је украсио феноменални успех Орлова оверивши визу за Светско првенство у Катару, исписали су нову златну страницу српског фудбала, а дан након круне феноменалног рада селектор Драган Стојковић суумирао је утиске.

“Емотивно смо испуњени. Све што се десило је заслужено и упућујем честитке играчима који су изнели терет квалификација. Веровали су од првог дана. Резултат који смо остварили је заиста велики, победити Португалију на њиховом терену је нешто заиста фантастично. Осећам се лепо, али потпуно смирено, нема места еуфорији нити сам ја особа која слави превише. Живот тече даље“, рекао је Стојковић.

Веру у себе и своје изабранике Пикси је успео да пренесе на читав тим, али и нацију, те су Орлови уз значајну дозу оптимизма дочекали одлучујућу битку са ривалом којег никад раније нису савладали у званичним утакмицама.

“Неко сам ко је по природи оптимиста. У овом спорту, у фудбалу, мораш да верујеш. Вера даје посебну енергију и драго ми је ако сам то успео да пренесем и на играче. Очигледно да је то тако. Уколико сте песимиста, стално у страху и имате кочницу како уопште да будете победник? То је немогуће, јер успех долази као награда у нешто у шта верујете. Није то показала само утакмица у Лисабону, од сусрета са Републиком Ирском у Београду владала је позитивна атмосфера, веровање да можемо да дођемо до зацртаног циља”.

Стојковићев приступ утицао је да репрезентативци са осмехом на лицу изажу на Луж, а селектор је открио рецепт.

“Нисам од тренера који траже само дисциплину, иако она мора да буде увек присутна. Рекао сам играчима пред утакмицу да све што могу данас не остављају за сутра. Тражећи од њих оно што вежбамо, а то је игра кратких пасова, да добро стојимо у игри. Рекао сам да морамо да играмо кроз пас, а када немају где да лопту врате Рајковићу. А потом Рајковић узме да залама једног, па другог и тако може да ме отера у болницу. Тада је настао смех. Шала је потребна да се опусте играчи који су под стресом и тензијом”.

У јунака утакмице израстао је Александар Митровић нападач који је од промашеног пенала против Шкотске до победоносног гола у дуелу са Португалцима прешао турбулентан пут.

“Драго ми је због њега јер могу да замислим како се осећао после Шкотске. То су веома велики стресови за играча, али синоћ је све наплаћено са дебелом каматом, како с његове стране тако и целе Србије. Када имате такав однос према игри, дресу, химни и народу онда је све лакше и могуће. Све се враћа у животу”.

Иако је нападач Фулама утакмицу почео са клупе, што је представљало изненађење за све, Стојковић је јасно знао улогу голгетера коју је и њему образложио.

“На дан утакмице сам му рекао да неће бити стартер. Пре ручка смо имали шетњу иза хотела и разговарали смо када смо се враћали у хотел. Рекао сам му нешто што је потпуно разумео. Прихватио је моју одлуку без икаквог поговора. Иако је рекао да може и да је спреман, казао сам му да у тој некој формацији и систему боље ће бити да овако почнемо утакмицу. Рако сам му и да је прво полувреме потпуно небитно и не решава ништа, а да је друго полувреме период када ће се све решити и да буде спреман за друго полувреме када ћемо оверити визу за Катар. Неко од играча би се љутио, али наша комуникација, не само са њим већ и са осталим репрезтентативцима је одличан. Верују ми, успео сам да их убедим у то”, истакао је Стојковић.

Иако је селектор веровао у успех својих изабраника, уочи судијске надокнаде напустио је клупу.

“После Митровићевог гола, када сам видео таблу и да је четири минута остало, рекао сам да не могу да гледам и отишао у свлачионицу. Неки људи су помислили да ми је позлило, али једноставно само нисам могао да гледам. Та четири минута су била вечност за мене. Знам шта може да се деси у том периоду, хиљаду ситница које могу да те коштају. У свлачионици сам био смирен јер нисам чуо хук са трибина и знао сам да је све у реду. У моменту када сам излазио кроз тунел назад на терен видео сам Португалце који погнуте главе улазе. Тада ми је било све јасно. Убрзо сам видео беле дресове како славе и више нисам имао дилема”.

Селектор открио детаље из припреме утакмице која је донела нови историјски успех Орлова

Победа над Португалијом у Лисабону (2:1) и подвиг који је украсио феноменални успех Орлова оверивши визу за Светско првенство у Катару, исписали су нову златну страницу српског фудбала, а дан након круне феноменалног рада селектор Драган Стојковић суумирао је утиске.

“Емотивно смо испуњени. Све што се десило је заслужено и упућујем честитке играчима који су изнели терет квалификација. Веровали су од првог дана. Резултат који смо остварили је заиста велики, победити Португалију на њиховом терену је нешто заиста фантастично. Осећам се лепо, али потпуно смирено, нема места еуфорији нити сам ја особа која слави превише. Живот тече даље”, рекао је Стојковић.

Веру у себе и своје изабранике Пикси је успео да пренесе на читав тим, али и нацију, те су Орлови уз значајну дозу оптимизма дочекали одлучујућу битку са ривалом којег никад раније нису савладали у званичним утакмицама.

“Неко сам ко је по природи оптимиста. У овом спорту, у фудбалу, мораш да верујеш. Вера даје посебну енергију и драго ми је ако сам то успео да пренесем и на играче. Очигледно да је то тако. Уколико сте песимиста, стално у страху и имате кочницу како уопште да будете победник? То је немогуће, јер успех долази као награда у нешто у шта верујете. Није то показала само утакмица у Лисабону, од сусрета са Републиком Ирском у Београду владала је позитивна атмосфера, веровање да можемо да дођемо до зацртаног циља”.

Стојковићев приступ утицао је да репрезентативци са осмехом на лицу изажу на Луж, а селектор је открио рецепт.

“Нисам од тренера који траже само дисциплину, иако она мора да буде увек присутна. Рекао сам играчима пред утакмицу да све што могу данас не остављају за сутра. Тражећи од њих оно што вежбамо, а то је игра кратких пасова, да добро стојимо у игри. Рекао сам да морамо да играмо кроз пас, а када немају где да лопту врате Рајковићу. А потом Рајковић узме да залама једног, па другог и тако може да ме отера у болницу. Тада је настао смех. Шала је потребна да се опусте играчи који су под стресом и тензијом”.

Стојковић је наставак приче најавио у Катару.

“Ово је тек почетак нечега. То сам и најавио. Катар ће бити позоришна представа коју морамо да одглумимо на најбољи могући начин”.

У први план поново је доспео победнички менталитет чланова генерација које су освајала злата у Литванији и Новом Зеланду.

“Пошто су изгледа заборавили да имају шампионску црту неко је морао да их подсети. Ради се о веома квалитетним играчима и личностима, и од момента када сам преузео селекторску функцију нисам имао један проблем што довољно говори о њиховом карактеру и великој жељи да се докажу. Хемија између нас је на високом нивоу. Веома су талентовани и тек долазе у године играчке зрелости, па тек очекујем да пруже максимум. Важно је стећи тај победнички менталитет. Када кренете каријеру свесни да можете да победите сваког и да играте против било кога то је веома позитивна ствар коју играчи сада показују. Ми смо ту да их усмеримо и улажемо на ситнице које треба исправити, а они све разумеју и примењују. Веома су интелигентни, а кад имате интелигентне сиграче у колективном спорту онда је све лакше”.

Један од фудбалера који су заблистали под Пиксијевом командом је и Сергеј Милинковић Савић.

“Он је за мене увек био велики таленат и играч и немам никакву дилему. Биле су приче да ће му пронаћи место, полемисали су где треба да игра. Нисам то могао да разумем, али се нисам мешао јер сам био у Кини. Нисам коментарисао, али немогуће је да не можете да пронађете место добром играчу. Ради се о вансеријском таленту од којег се тек очекује зенит”.

Извор: Mozzartsport

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: