Петровић: Трамп зауставља притисак на Србе

Имајући у виду да озбиљне силе, какве су свакако САД, имају континуитет у својој политици и темеље геополитичких одређења, прије бих се усудио да прогнозирам да ће доћи до умањења страховитог притиска према српским политикама, него што бих говорио о мијењању постојећег курса.
Ово у интервјуу за “Народне” наглашава Драган Петровић, познати српски стручњак за геополитичке односе, који очекује мању подршку Вашингтона бројним невладиним организацијама на нашим просторима, идеолошком неомондијалном и неолибералном концепту, што ће, каже, много значити за нас.
“Први пут након пола вијека, предсједнички избори у САД нудили су осјетну програмску разлику између републиканаца и демократа, а када је у питању сама функција предсједника, и још већу између Трампа и Клинтонове”, додаје Петровић.
Он сматра да су у протеклом периоду САД, преко дипломатског особља, имале значајан утицај на збивања у БиХ, али да ће се доласком Трампа доста тога промијенити.
“Права је срећа што је Милорад Додик годинама на најзначајнијим функцијама у РС, па је успио да заштити интересе српског народа у БиХ од спољних притисака, укључујући и оне који долазе из Сарајева. Крајње је вријеме да сви напусте ускостраначке политике, како би се направио договор између званичне власти у Бањалуци и представника Српске у органима власти на нивоу БиХ. Сви заједно морају уложити напоре да се врате или бар потражују отете надлежности РС и да се заустави даље урушавање изворних дејтонских принципа”, наводи Петровић.
Да ли је, након побједе Трампа на изборима за предсједника САД, свијет на прагу новог свјетског поретка?
То је тешко питање. Неке промјене ће бити, али не превелике и не баш по већини питања онако како бисмо ми то жељели и очекивали, памтећи Трампове предизборне изјаве. Он ће бити суочен са мноштвом притисака и чињеница у успостављању и функционисању администрације, безбједносних система, врха Пентагона и финансијског сектора, који ће умекшавати неке његове предизборне концепције у спољној политици. Већ је позната сугестија британског државног врха да се не мијења америчка политика према Русији, или да то буде у што мањем обиму. Ипак, и без обзира на сва ова умекшавања, доћи ће до уочљивих модификација америчке политике, што паралелно са другим процесима и промјенама у међународним односима, даје нове перспективе.
На шта конкретно мислите?
Свјетски поредак се налази у фази преласка на мултиполарни, због два велика процеса. Први је да центар свјетске економије, послије више вијекова, није више сјеверни Атлантик, већ сјеверни Пацифик, са акцентом на Далеком истоку и самој Кини. Друго, тзв. свјетска економска криза, настала 2008. године, своје структуралне узроке и посљедице има у неолиберализму и америчкој економији. Тако она највише и трпи по питању тврде моћи (САД су највише погођене економском кризом) и меке моћи – јер је неолиберализам, који се практично и теоретски срушио, оруђе у рукама англосаксонских сила (САД и Британије, прије свега). То све заједно убрзава процес преласка свјетског поретка од монополарног, гдје је након пада Берлинског зида постојала само Америка као једина суперсила, на мултиполарни, гдје сада паралелно егзистира више свјетских сила, у којем су и даље САД водеће. У 2015. години, Индија и Пакистан ушле су у Шангајску безбједносну организацију, гдје доминирају Кина и Русија, а рецимо у Украјини је, након јануарске побједе проруских снага код Дебаљцева, успостављено ново примирје повољније за прорусе. Тако је ова етапа украјинске кризе за њих повољно завршена. У 2016. години, Брегзит и побједа Трампа, представљају до сада невиђено, да у самим англосаксонским силама, дакле у срцу империје, незадовољни грађани политиком њихових проглобалних елита, реагују и помажу да се коригује та политика. Са друге стране, у самим њиховим земљама, обичан човјек има само штете од тога, да не говоримо о свима нама у свијету који смо изложени експанзионом милитаризму и интервенционизму те вјештачком одржавању атлантистичког дискурса и неолиберализма. Чињеница да САД више улажу у “одбрану”, дакле војна питања, него остале силе свијета заједно од другог до деветог мјеста иза Америке, довољно говори о каквој се политици ради и колико је то у интересу грађана.