Петак с крстом

Какав је то град ако на гори стоји…
Дан за даном спрема ексер по ексер.
Какав је тај…

Од муке до муке у мучеништву се спашава.
Чудом ми своју муку не умијемо да спасимо,
Храбри нисмо да изговоримо „Опрости им Боже“.
Само да знамо с чекићем би и тим рђавим ексерима,
данима се спремали…
Да нас све велможе, великани…
Осуде на живот вјечни.
Само да знамо.

Стрепња је наша у тој убојитој гвожђурији.
Вјечност ће се оваквих начекати.
Стрепња од Крста и распећа.
Страх од петка.
Великог.