• Политика

Пет важних питања о америчком шпијунирању

1 min read

12 година ‎ ИН4С

После открића да је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) шпијунирала многе европске лидере, међу којима и немачку канцеларку Ангелу Меркел, ситуација се све висе подгрева, оценио је Си-Ен-Ен (CНН), наводећи да би у овом случају на уму требало имати пет важних питања.

Прво питање: Да ли су у овоме руке америчког председника Барака Обаме чисте?

• Није сасвим јасно. “Вол стрит џурнал” је објавио да је, судећи према интерном извештају о америчком програму надгледања, НСА прислушкивала телепхоне око 35 светских лидера, а да је Бела кућа наредила да се прекине са праћењем неких од њих.

То би могло да, како наводи ЦНН, наговести да је Обама знао за те програме за ових скоро пет година на челу државе. Бела кућа је саопштила да Обама није знао за прислушкивање мобилног телефона Ангеле Меркел, али није се дотакла тога да ли је нешто знао о шпијунирању неког од других светских лидера.

Друго питање: Ако није знао, шта то говори о Обами као лидеру?

• Званичници указују да је разумљиво да Обама није знао о тачно одређеном прислушкивању лидера, јер НСА има много програма за надгледање и не би га обавештавали о сваком од тих програма.

Ипак, ако је тачно да су неки од програма започети још у време администрације Џорџа Буша, могло би се претпоставити да је Обама био упознат са тим када је постао председник. То покреће питања да ли је Обама за то знао или су људи из обавештајне службе то од њега крили.

Треће питање: Шта је Обама урадио по том питању?

• Ово је, како истиче CНН, кључно питање. У чланку објављеном прошле недеље у “УСА тодаy”, Обамин саветник за унутрашњу безбедност и борбу против тероризма Лиза Монако је навела да су открића о прислушкивању “створила значајне изазове у односима (са другим земљама)”. Обама је стога, навела је она, наложио да се то испита.

Оцењујући да оптужбе постају све непријатније у дипломатском смислу, ЦНН наводи да засад није јасно шта је Обама “говорио и радио иза затворених врата”.

Такође напомиње да “Вол стрит џуранал” није у чланку прецизирао ко је наложио да се прекине са прислушкивањем, као ни датум када је то наређено. “Билд ам Зонтаг” је објавио да је Обаму о прислушкивању телефона Ангеле Меркел лично известио шеф НСА Кит Александер још 2010. године, као и да је Обама одборио да се са тим настави. Те тврдње је НСА демантовала, подсећа ЦНН.

Четврто питање: Кога је ово потресло?

• Последње тврдње о шпијунирању потресле су лидере у Европи и Латинској Америци који су оптужили америчку владу да је прекршила закон, звали су америчке дипломате тражећи одговоре и истакли да је њихово поверење у САД пољуљано. Поједини званичници у САД су истицали да је шпијунирање нормална ствар, па је тако сенатор Марко Рубио рекао да је шпијунирање “уобичајена пракса у међународним односима, па чак и међу савезницима”.

Пето питање: Чему се САД надају да могу да сазнају шпијунирајући своје савезнике?

• САД тврде да програм надгледања служи за спречавање терористичких завера, али постоје многи политички разлози за интересовање за комуникације светских лидера.

Примера ради, наводи ЦНН, поједини медији су наговестили да се прислушкивање телефона Меркелове појачало 2010. у време финансијске кризе еврозоне. САД, такође, желе што је више могуће информација о другим државама да би доносиле одлуке о важним спољнополитичким питањима, као што су Сирија и Иран.

На крају крајева, савезници не могу аутоматски да рачунају на лојалност друге стране, а Вашингтон би могао да искористи обавештајне податке да би се обезбедио да његови савезници то јесу, закључио је CНН.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: