• Насловна
• Топ 0

Пет година од легализације истополних заједница у Црној Гори: Шта смо заправо добили?

3 седмице ‎ ИН4С

Извор: ФБ Мишо Вујовић

Прије тачно пет година, у јулу 2020. године, Црна Гора је постала прва земља у региону Западног Балкана која је изгласала Закон о животном партнерству лица истог пола. Доношење тог закона, усред тадашње политичке нестабилности и снажног отпора јавности, представљено је као “историјски искорак” и “побједа људских права”. Међутим, данас, пет година касније, поставља се питање: Шта смо као друштво добили, а шта изгубили?

Политичка трговина под плаштом “прогресивности”

Закон је усвојен у вријеме када су се старе политичке структуре бориле за опстанак и тражиле наклоност западних амбасада. Иако је тадашња Влада тврдила да се ради о усклађивању са европским стандардима, многи су јасно препознали да је ријеч о политичкој трговини – покушају да се Црна Гора прикаже као “модерна и толерантна” земља, науштрб већинских вриједности свог народа.

Упркос отпору СПЦ, традиционалних заједница и невладиних организација које чувају породичне и моралне вриједности, закон је прогуран без шире јавне расправе. Иако се тада тврдило да “нико неће бити погођен”, посљедице су све видљивије.

Породица у дефанзиви

Пет година након усвајања закона, Црна Гора није постала ни стабилнија, ни праведнија. Напротив, традиционална породица, као темељ сваког здравог друштва, све више бива потиснута. Медијски и институционално фаворизују се истополне заједнице.

Иако закон формално не дозвољава истополним партнерима да усвајају дјецу, активистички притисци у том правцу су све интензивнији. Реторика о “равноправности” и “љубави која нема граница” постаје параван за покушај редефинисања самог појма родитељства. Дјеца се све чешће посматрају као право одраслих, а не као бића која имају право на оца и мајку.

Демографски суноврат и идеолошки инжењеринг

Црна Гора се суочава с озбиљном демографском кризом. Све је мање рођених, а све више исељених. Умјесто да се улаже у породичну политику, подстицаје за рађање и заштиту младих брачних парова, друштвена енергија се троши на промовисање животних стилова који по својој природи не могу допринијети биолошком опстанку народа.

Паралелно с тим, кроз образовни систем и медије спроводи се идеолошки инжењеринг. Дјеци се већ у основним школама представљају тзв. “алтернативне породице”, а термини “мама и тата” све чешће уступају мјесто стерилним изразима “родитељ 1 и родитељ 2”. Овај процес, који се на Западу одвија годинама, у Црној Гори је почео да се имплементира убрзано и без отпора надлежних.

Глас већине и даље се игнорише

Према свим релевантним истраживањима из тог периода, већина грађана Црне Горе била је против легализације истополних заједница. И данас, огроман број грађана не подржава ширење ЛГБТ агенде, посебно када се тиче дјеце и образовања. Међутим, умјесто да се уважи воља народа, намеће се агенда мањине, уз подршку страних амбасада и добро умрежених НВО.

Вријеме је за преиспитивање

Пет година након усвајања закона о истополним заједницама, крајње је вријеме да се отворено и озбиљно преиспита његова друштвена корисност. Умјесто да слијепо пратимо трендове који долазе споља, Црна Гора треба да се окрене себи – својој традицији, култури и моралним основама које су вјековима држале народ усправним и слободним.

Ако желимо опстанак – и духовни и биолошки – морамо вратити породичне вриједности у средиште друштвене пажње. Нема здравог друштва без здраве породице. А породица, по свом природном и божанском одређењу, јесте и остаје заједница мушкарца и жене.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: