Песници су божји гласници, од којих је Његош први
1 min read
Аутор: Бошко Козарски, оснивач српско-руског центра
Покушавајући да напишем неколико реченица о сопственој фасцинацији Његошевим ликом, делом, трајањем, актуелношћу, само бих несвесно слагао мисли наших великана који су одавно апсолвирали своју очараност оцем српске поезије, а које сам покупио читајући редове које су записивали у сличном заносу откривања Цетињског Тајновидца.
Наравно да се има још шта додати, јер је Његош актуелнији но икада, али за то је потребно перо неког новог Андрића, Скерлића или Црњанског, а не мој андроид и пола сата паузе на радном месту.
Срамота ме је и да покушам, јер само могу у лошу амбалажу да упакујем већ дефинисану суштину, па бих ипак овом колумном само подсетио на значајну годишњицу која је данас – 166 лета од смрти Петра Другог Петровића Његоша. Нажалост, не верујем да ће о њему данас бити речи у дневној штампи, па рекох да искористим овај мој скромни простор.
Можда поетски ситан вез Матије Бећковића најприближније осликава Његошеву актуелност данас, али о томе други пут. Бог је сасвим сигурно песник, а песници божји гласници који остављају упутства за употребу овоземаљског живота појединца, али и читавих племена, народа. Остављају и шифру за капију Царства Небеског, као и стални отворени вај-фај за „скидање” жељених информација и истина, за нова сазнања и спознања.
Песници су божји гласници, од којих је Његош први. Владика Раде данас чека сопствену ампутацију од рођеног племена. Одродише се деца Радова и посташе отпадници племена гордог, те осташе само горди изроди. Но Раде и данас ради, можда и више него јуче.
Његово дело у сваком времену носи најмодерније одело, шета кроз најпрометније пешачке зоне, примећено, али не и схваћено до краја. Више је домова српских са „Горским вјенцем“ него са Новим заветом, те се Његош у нашем народу и може сматрати равноапостолним, иако је његова канонизација упитна. Други је проблем што ово капитално дело у већини домова скупља прашину у забаченом делу полице, јер даљински је једноставнији за руковање и лаку забаву пружа. Видесте ли ТВ управљач на којем има трагова прашине или крајева паучине?
Na danasnji dan je umro Njegos.Niko ni da pomene.Sram vas bilo Crnogorci.
Комлене Лаловићу, ИТ стручњачњ, окани се биометрије душе. То је изнад математике
Bog nije pjesnik, bog je matematičar. To su naučnici davno utvrdili, bilo da su religiozni ili ne. Univerzum je zasnovan na matematičkim zakonima.
Kralj Milan Obrenović je jednom pametno rekao:”Ako želiš da uništiš državu, daj je na upravu književniku”. Državom treba da upravljaju trgovci a ne pjesnici.
Njegoš je srpski pisac taman koliko je i Tesla srpski naučnik. Nijesam primijeti da Njegoša citira bilo ko osim crnogoraca. Srbi čak ne razumiju njegošev jezik i treba im prevodilac da bi ga čitali. Ali zar je to bitno? Laži lažo da se veselimo.