Perva u srpstvu od svoga nežnoga pola: Eustahija ot Arsič- 245 godina od rođenja

Piše: Milica Kralj

Poslednja želja Eustahije ot Arsič (tog ženskog Dositeja, kako su je savremenici prozvali), napisana 1813. godine, dakle, trideset godina pre smrti( a umrla je 17.februara 1843.godine) bila je da joj pesnici spomenu ime; no ni nakon što je večno usnula nadgrobna ploča koja ju je prekrila, ostala je bez njenog imena i lika. Tek kasnije njena slika pronađena je na jednoj šoljici za kafu.

Već u epitafu, prvom koji u srpskoj književnosti piše jedna žena, pod naslovom  Slovo nadgrobnoje čitamo:

Nadežda i ščastije, sad mnje opraščajte:

dosta so mnoju igrali jeste,

od sada igrajte s drugimi;

pokoj duši vsjeh darov jest

najlučši.

( I ja to činim ovim redovima, podsećajući na još jednu zaboravljenu pesnikinju, ženu koja se trudila da vaspita i obrazuje ondašnje ženskinje, kada još uvek nije bilo sasvim svejedno da li će prevlast u kući imati varjača ili pero u ruci).

Eustahija Arsić je prva Srpkinja u Vojvodini koja je štampala svoje delo. Rođena u porodici Cincić u Irigu, 14. marta 1776. godine, gde je provela detinjstvo, jer se porodica kasnije seli u Arad. Sećanje na dane detinjstva ona opisuje i u svom delu Poleznaja razmišljanja, gde kaže da se u Irigu „ rađaju oni koji su osim sveta“.

Ne postoje podaci o njenom školovanju, međutim zna se da je bila vrlo obrazovana, smatra se da je znala nemački, engleski, latinski i rumunski jezik. Čitala je dela Jovana Rajića, istoričara, tvorca religioznih pesama i jednog alegoričnog epa ( Pesni na gospodskija prazdnici, Stihi o vospominaniji smerti, Boj zmaja sa orlovi, Tragedia sirječ pečalnaja povjest o smerti poslednago carja serbskago Uroša Pjatoga… ), Atanasija Stojkovića(doktor prirodnih nauka i profesor fizike na univerzitetu u Harkovu), pisao romane na slavenosrpskom jeziku: Kandor ili otkrovenie egipetskih tain, Aristid i Natalija, Fisika I- III( prva srpska fizika na slavenosrpskom jeziku), Dositeja ( Hristoitija sirječ blagi običaji nuždejši i poleznjejši junošestvu, Venac od alfavita, Ižica, Život i priključenija, Sovjeti zdravoga razuma, Pisma Harlampiju…Bila je pretplaćena na sva Dositejeva dela. Od stranih pisaca čitala je Tomsonovo delo Sezone, koje joj je dalo inspiraciju za njeno Poelzanaja razmišljanja…

Po ondašnjim merilima ova sočiniteljica književnih dela „u supružestvu je veoma neščasna bila“ jer se tri puta udavala.

Prvi put se udala kao vrlo mlada za Lackovića, trgovca u Koprivnici, drugi put za Tomu Radovanovića, imućnog trgovca iz Karlovca, koji je kupio plemstvo od bečkog dvora. Početkom prvih godina 19. veka udala se po treći put za plemića Savu Arsića, dugogodišnjeg senatora i gradskog načelnika u Aradu, upravitelja i velikog dobrotovra aradske preparandije( učiteljske škole), mecene srpskih književnika toga doba. Tek posle udaje za njega počinje da se bavi književnim radom.

Piše prozu u klasicističkom duhu koja je po osnovnoj ideji bliska idejama Dositeja Obradovića. Njeno prvo delo  Sovet maternjij predragoj junosti serbskoj i valahijskoj, objavila je  Budimskoj univerzitetskoj štampariji 1814. godine.  Delo je posvetila Urošu Nestoroviću, nadzorniku srpskih škola koji je predložio osnivanje srpske učiteljske škole(preparandije) u Sentandreji 1812. Takođe Uroš Nestorović je predložio i uvođenje narodnog jezika u nastavu. Napisao je delo Pedagogia i metodika libo rukovodstvo k nauki vospitanija i nastavlenija…(1817).

U ovoj knjizi se nalazi i nekoliko pesama pisanih čistim narodnim jezikom, nego što je proza, i to čas u pseudoklasičnom obrascu, čas u narodnoj metrici.

Drugo njeno delo je Poleznaja razmišljanja o četireh godišnih, vremeneh, s osobennim pribavlenijem o trudoljubin čeloveka, i otudu prishodešćej vseobšćej polze.

Bila je prva žena saradnik Matice srpske 1829. godine; takođe je bila pretplaćena na svaku srpsku knjigu, listove i časopise, i poznata kao mecena naših književnika

Njena trostruka udaja nije bila primerena vremenu u kome je živela, ali njeno radikalno shvatanje modernog vaspitanja ženske čeljadi daje joj za pravo,tako da su je kasnije i prozvali našom Žorž Sand.

Njen epitaf Slovo nadgrobnoje zanimljiv je poetski zapis jedne žene: „Nadežda i ščastije, sad mnje oproštajte:/dosta so mnoju igrali jeste,/ od sad ugrajte s drugimi,/ pokoj duši, vsjeh darov jest /, najlučši.“

Objavila je Sovjet materni predragoj obojego pola junosti serbskoj i valahijskojh ( Budim, 1814); Poleznaja razmišlenija o četireh godišnih vremenah ( Budim 1816); Moralna poučenija», Serbski letopis 1829, knj. 19. To su spisi ( pesme , moralističke pripovetke, rasparave) u duhu prosvetiteljske filozofije.        Savetovala je srpske kćeri:“ Dražajše dšteri, upražnjajte se u čteniju, da  ne stoet knjigi krasnije paukovim ubruscem svjazani i neće pojezija u ženskoj prirodi propasti od posla, nego usled brige za opstanak.“

U jednom tekstu Joakim Vujić, otac srpskog teatra, piše:

“ Eustahija ot Arsič, u serbskoj literaturi perva od svoga nežnoga pola izdanijem različni po većoj časti poetičeski djelca vnimanije i počitanije sebi dobila. I da ja nikogda daže do poslednjago dihanija mojego, važna blagodejanija Vaša zaboraviti ne budem, koja Vi meni u mojemu položaniju života ukazali jeste, kada sam ja bio ot celago sveta ostavljen.“

Odu ovoj spisateljici posvetio je i Gligorija Jakšić, poeta, s posvetom“jako do ninje pervoj spisateljici serbskoj.“

O Eustahiji  u tekstu o književnim prilikama pre sto godina, piše i profesor Andra Gavrilović, sa zaključkom da „ se ove 1914.godine navršuje sto godina od kako se u srpskoj književnosti prvi put javlja ženskinje, javlja Srpkinja, s perom u ruci – kao književnik, od kada je u Budimu 1814.godine štampana knjiga Sovjet Materi, namenjena vaspitanju omladine srpske, a koju je napisala Jevstahija pl. Arsićka.

ČTO POLZUJE

Čto polzuje, mili brate,

melanholik biti?

Nije li lepše s tvojom braćom

veselomu biti?

Slušaj slavuj kako poje

i pastira zove

da predvode stado svoje

u zeleno polje.

Dok je jošte cveće, trava,

rosom pokriveno

i jošt nije tvorcu svome

glavu podklonilo.

Tihi zefir, tihi zefir

luge prohladava,

i raznosi, i raznosi

miris ljubičice.

Livade se, livade se

poljskim cvećem krase

i privlače, i privlače

svakog oči na se.

(Iz knjige Arahnina nit, „Unireks“-„Unireks grup“ Podgorica- Beograd, 2018.godine)

Pročitajte JOŠ:

„Prolećni Brankovi dani“ od 15. do 28. marta