Перва у српству од свога нежнога пола: Eустахија от Арсич- 245 година од рођења

Пише: Милица Краљ

Последња жеља Еустахије от Арсич (тог женског Доситеја, како су је савременици прозвали), написана 1813. године, дакле, тридесет година пре смрти( а умрла је 17.фебруара 1843.године) била је да јој песници спомену име; но ни након што је вечно уснула надгробна плоча која ју је прекрила, остала је без њеног имена и лика. Тек касније њена слика пронађена је на једној шољици за кафу.

Већ у епитафу, првом који у српској књижевности пише једна жена, под насловом  Слово надгробноје читамо:

Надежда и шчастије, сад мње опрашчајте:

доста со мноју играли јесте,

од сада играјте с другими;

покој души всјех даров јест

најлучши.

( И ја то чиним овим редовима, подсећајући на још једну заборављену песникињу, жену која се трудила да васпита и образује ондашње женскиње, када још увек није било сасвим свеједно да ли ће превласт у кући имати варјача или перо у руци).

Еустахија Арсић је прва Српкиња у Војводини која је штампала своје дело. Рођена у породици Цинцић у Иригу, 14. марта 1776. године, где је провела детињство, јер се породица касније сели у Арад. Сећање на дане детињства она описује и у свом делу Полезнаја размишљања, где каже да се у Иригу „ рађају они који су осим света“.

Не постоје подаци о њеном школовању, међутим зна се да је била врло образована, сматра се да је знала немачки, енглески, латински и румунски језик. Читала је дела Јована Рајића, историчара, творца религиозних песама и једног алегоричног епа ( Песни на господскија праздници, Стихи о воспоминанији смерти, Бој змаја са орлови, Трагедиа сирјеч печалнаја повјест о смерти последнаго царја сербскаго Уроша Пјатога… ), Атанасија Стојковића(доктор природних наука и професор физике на универзитету у Харкову), писао романе на славеносрпском језику: Кандор или откровение египетских таин, Аристид и Наталија, Фисика I- III( прва српска физика на славеносрпском језику), Доситеја ( Христоитија сирјеч благи обичаји нуждејши и полезњејши јуношеству, Венац од алфавита, Ижица, Живот и прикљученија, Совјети здравога разума, Писма Харлампију…Била је претплаћена на сва Доситејева дела. Од страних писаца читала је Томсоново дело Сезоне, које јој је дало инспирацију за њено Поелзанаја размишљања…

По ондашњим мерилима ова сочинитељица књижевних дела „у супружеству је веома нешчасна била“ јер се три пута удавала.

Први пут се удала као врло млада за Лацковића, трговца у Копривници, други пут за Тому Радовановића, имућног трговца из Карловца, који је купио племство од бечког двора. Почетком првих година 19. века удала се по трећи пут за племића Саву Арсића, дугогодишњег сенатора и градског начелника у Араду, управитеља и великог добротовра арадске препарандије( учитељске школе), мецене српских књижевника тога доба. Тек после удаје за њега почиње да се бави књижевним радом.

Пише прозу у класицистичком духу која је по основној идеји блиска идејама Доситеја Обрадовића. Њено прво дело  Совет матерњиј предрагој јуности сербској и валахијској, објавила је  Будимској универзитетској штампарији 1814. године.  Дело је посветила Урошу Несторовићу, надзорнику српских школа који је предложио оснивање српске учитељске школе(препарандије) у Сентандреји 1812. Такође Урош Несторовић је предложио и увођење народног језика у наставу. Написао је дело Педагогиа и методика либо руководство к науки воспитанија и наставленија…(1817).

У овој књизи се налази и неколико песама писаних чистим народним језиком, него што је проза, и то час у псеудокласичном обрасцу, час у народној метрици.

Друго њено дело је Полезнаја размишљања о четирех годишних, временех, с особенним прибавленијем о трудољубин человека, и отуду присходешћеј всеобшћеј ползе.

Била је прва жена сарадник Матице српске 1829. године; такође је била претплаћена на сваку српску књигу, листове и часописе, и позната као мецена наших књижевника

Њена трострука удаја није била примерена времену у коме је живела, али њено радикално схватање модерног васпитања женске чељади даје јој за право,тако да су је касније и прозвали нашом Жорж Санд.

Њен епитаф Слово надгробноје занимљив је поетски запис једне жене: „Надежда и шчастије, сад мње опроштајте:/доста со мноју играли јесте,/ од сад уграјте с другими,/ покој души, всјех даров јест /, најлучши.“

Објавила је Совјет матерни предрагој обојего пола јуности сербској и валахијскојх ( Будим, 1814); Полезнаја размишленија о четирех годишних временах ( Будим 1816); Морална поученија», Сербски летопис 1829, књ. 19. То су списи ( песме , моралистичке приповетке, распараве) у духу просветитељске филозофије.        Саветовала је српске кћери:“ Дражајше дштери, упражњајте се у чтенију, да  не стоет књиги красније пауковим убрусцем свјазани и неће појезија у женској природи пропасти од посла, него услед бриге за опстанак.“

У једном тексту Јоаким Вујић, отац српског театра, пише:

“ Еустахија от Арсич, у сербској литератури перва од свога нежнога пола изданијем различни по већој части поетически дјелца вниманије и почитаније себи добила. И да ја никогда даже до последњаго диханија мојего, важна благодејанија Ваша заборавити не будем, која Ви мени у мојему положанију живота указали јесте, када сам ја био от целаго света остављен.“

Оду овој списатељици посветио је и Глигорија Јакшић, поета, с посветом“јако до ниње первој списатељици сербској.“

О Еустахији  у тексту о књижевним приликама пре сто година, пише и професор Андра Гавриловић, са закључком да „ се ове 1914.године навршује сто година од како се у српској књижевности први пут јавља женскиње, јавља Српкиња, с пером у руци – као књижевник, од када је у Будиму 1814.године штампана књига Совјет Матери, намењена васпитању омладине српске, а коју је написала Јевстахија пл. Арсићка.

ЧТО ПОЛЗУЈЕ

Что ползује, мили брате,

меланхолик бити?

Није ли лепше с твојом браћом

веселому бити?

Слушај славуј како поје

и пастира зове

да предводе стадо своје

у зелено поље.

Док је јоште цвеће, трава,

росом покривено

и јошт није творцу своме

главу подклонило.

Тихи зефир, тихи зефир

луге прохладава,

и разноси, и разноси

мирис љубичице.

Ливаде се, ливаде се

пољским цвећем красе

и привлаче, и привлаче

сваког очи на се.

(Из књиге Арахнина нит, „Унирекс“-„Унирекс груп“ Подгорица- Београд, 2018.године)

Прочитајте ЈОШ:

„Пролећни Бранкови дани“ од 15. до 28. марта

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: