Власник фирме за обезбјеђење лица и објеката Дарко Перовић који је оптужен у поступку који се против бившег предсједника Привредног суда Блажа Јованића и више особа и правних лица води због кривичног дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, изјавио је да је имао фирму која се бавила пословима обезбјеђења много прије него што је Блажо Јованић изабран за предсједника Привредног суда. Потврдио је да је у кумовској вези са Јованићем, али и да упркос тој чињеници никада нијесу разговарали о пословима обезбјеђења у стечајним поступцима, пише ДАН.
Осим Јованића и Перовића оптужницом коју заступа специјални тужилац Зоран Вучинић обухваћени су и Саша Зејак, Снежана Јовић, Сања Љешковић, Ранко Радиновић, Сретен Мрваљевић, Павић Глобаревић, Стана Челебић, Омер Маркишић, Дејан Голубовић, Данијела и Душан Лаковић, као и предузећа Титан сецуритy, Сецуритас Монтенегро, Топ форс систем и Огимар МНЕ.
Перовић је објаснио да је 2003 године основао фирму која се бавила заштитом имовине и лица „Гардијан“ ДОО чији је био власник и извршни директор.Фирму је 2010 године продао реномираном предузећу из Шведске Секјурити АБ Стокхолм па је у дијелу фирме који је покривао тржиште Црне Горе он остао извршни директор. Оптужени наводи да су Швеђани 2020 г одине продали му фирму и од тада је он извршни директор и власник компаније.
Перовић је истакао да су за десет година пословања Швеђани у Црној Гори дали многе донације што указује да им није био искључиви циљ само остварена добит на овим просторима.
– Швеђани су те године напустили Црну Гору Словенију и Литванију, а годину касније и Босну и Херцеговину, објаснио је Перовић
Када је у питању ангажман његове фирме и обезбјеђења у компанији “ Бјеласица Рада“ у стечају тврди да је то био сасвим законит посао у којем је стечајни управник био оптужени Сретен Мрваљевић са којим се познаје из студентских дана.
Тврди да је то био једини посао за који је Мрваљевић као стечајни управник за послове обезбјеђења ангажовао његову фирму. Оптужени је казао да је у том случају предимензиониран износ новца који је био одређен за тај посао па је за 11 мјесеци тај износ био 112 000 евра, а не како су медији тврдили за 3 мјесеца, при чему је у то био урачунат и пдв од 18.584 е који је уредно плаћен у 11 мјесечних рата, тврдио је Перовић.
– Да сам чувао нуклеарну електрану, по овоме што је било представљено у медијима било би превише, казао је оптужени јуче пред судијом Зораном Радовићем.
Перовић је потврдио да је са Јованићем у комовској вези, али и да није злоупотријебљавао то кумство, јер му у супротном Проивредни суд не би остао дужан у случају обезбјеђења болнице Мељине око 73 000 еура
-Моја фирма је радила укупно око пет стечаја за период док је Блажо Јованић био на челу Привредног суда од 2014 до 2022 г. Имајући у виду величину и репутацију наше фирме на тржишту мени би по том основу припадало и 150 стечајева, тврдио је Перовић.
Одговарајући на питања тужиоца Зорана Вучинића одговорио је да оптужене Јовић, Љешковић и Зејака познаје из виђења и из студентских дана.Сјећа се да га је Јовић ангажовала у стечајном послу у фирме „Јаворак“ из Никшића.
Што се тиче посла обезбјеђења мотела на „Глави Зете“ казао је да га је лично дао
Радиновићу који је пристао на његову цијену. Склопљен је уговор који је потписала извршна директорица Стана Челебић с тим што је напоменуо да је његова фирма претходно радила заштиту цјевовода „Перућице“ који се налази на истом простору као и мотел „Глава Зете“ па су жељели да заокруже ту цјелину.,,Глава Зете“ је у стечајном поступку продата у милионском износу.
– Морам напоменути да је на том објекту била само једна позиција за обезбјеђење 24 сата,а да сам желио да стекнем неку корист закључио бих уговор на више позиција, тврдио је оптужени.
На питања Јованића, Перовић је објаснио да је његова фирма обезбјеђивала Рудник Боксита од 2007 до 2009 године, колико се сјећа и да тај посао није имао везе са стечаним поступцима као ни посао обезбјеђења у Алуминијском комбинату 2008 године.
Јованић је тим поводом закључио, да је очигледно да је фирма Перовића послове обезбјеђења и заштите радила и много прије него је он изабран на мјесто предсједника Привредног суда и да ни један ни други нијесу имали разлога да се баве криминалним радњама јер је Перовић био богат човјек.
На Перовићев исказ нико од окривљених није имао примједби.
У наставку суђења одбране су изнијели и тврдили да нијесу криви Омер Маркишић и Дејан Голубовић. Маркишић није желио да одовара на питања и тврдио је да половину оптужених не познаје, да се послом процјенитеља бави више од 30 година, да никада није био члан било какве криминалне организације и да се са Јованићем површно зна те да исти никада од њега није ништа тражио нити захтијевао.
Суђење се наставља 18.децембра.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kakva sprdnja