Перошевић: Пјесма малој Уни – Бог нека је чува и сви српски свеци

Пише: Славко Перошевић

Тај дан ме Митрополит срете у храму у Подгорици и као вазда, би му драго и дарова ме осмјехом – „Претачеш ли све ово у пјесме пјесниче „?.. запита ме.

„Претачем Ваше Високо Преосвештенство“, одговорих.

„Бог те благословио и да ми напишеш пјесму о малој Уни, јеси чуо“?

„Јесам Владико, не брините“, одговорих.

И тако настаде ова пјесма

Литија се света Подгорицом креће
Вече хладна пада, све у тмину тоне
То у српској Спарти, народ православни
Бој одсудни бије, противу Сотоне
Мјесечева свјетлост, ко божанска луча
Обасјава сјајем дугачку колону
А пред њоме иде Христов изасланик
Што сједи на светом, цетињскоме трону
Иконе се свете на грудима носе
У вечерњој тами, рој гори свијећа
Из дубоког сна се, племе моје буди
Дошао је Васкрс, послије Распећа
А овој, оку непрегледној маси
Која се не боји силе ни плотуна
С’ икононом у руци и Христом у срцу
Шетала је с оцем и малена Уна
Суморнијем небом, јануарске ноћи
Летјело је ово мало српско птиче
Тамо ђе се бори, за крст и за вјеру
Тамо ђе се српском православљу кличе
На том путу ђе се, син божији брани
Што од трња оштрог, носио је круну
Један чувар вјеран сили и режиму
С’ подсмјехом је малу погледао Уну
Ал’ анђела божјег, тај не збуни подсмјех
Но’ с’ поносом главу, подиже дијете
И рече му “ Ово озбиљне су ствари
Ви немате право да ми се смијете “
А кад ово каза, трагом божјег сина
Настави да шета у људској ријеци
Чврсто држећ малу икону у руци
Бог нека је чува и сви српски свеци
О дјетету томе, пјеваће се пјесме
Виле ће јој горске ловоре исплести
Док бранитељ силе и неправде људске
Сам оста да стоји, постиђен на цести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: