Пејовић: Политичке партије и појединци који су до јуче били кројачи наших судбина, ових дана показују своје право лице

Пише: Јово Пејовић

И политичке партије и појединци који су колико до јуче били кројачи наших судбина, ових дана показују своје право лице. Оно ће за многе од њих бити крај политичке каријере или улоге у креирању политичког живота, без обзира на године старости. Онај ко на вријеме погледа истини у очи, има какву такву шансу да исплива из брлога прошлости. У зависности од тога колико је некоме прошлост упрљана, зависи куда ће кренути у будућности. На располагању има само два пута. Први је да остане на бранику не вриједности које свакога дана излазе на видјело, а други да заувијек каже “збогом” једној неславној епизоди у свом животу.

Зато поука за све људе без обзира чиме се бавили и што радили у животу: најтеже је себе погледати у очи. Онај у огледалу најбоље зна ко си ти. Једини човјек са којим треба да упоређујеш себе си ти у прошлости, а једини човјек кога треба да се плашиш то си ти сада. Живот нас учи много чему. Зато морамо знати да нијесу заједно сви који се воле ни у политици ни у животу, нити се воле сви који су заједно. Разлика је једино у томе што у политици интереси увијек побјеђују љубав, као и да политика од људи направи аждаје које док имају моћ гутају све што им се нађе на путу. Пјесник Јован Дучић је говорио:“Идеал је освојити своју личност, од терора групе и служити себи, а не цијеломе свијету“.

Тако човјек чека да прелиста цио живот и онда схвати да је највише подржавао оне које није требао или да је у животу највише гријешио када је безрезервно вјеровао. Онај ко то схвати на вријеме и отресе са себе прашину којом га је неко други запрашио и ослободи се ситних душа па настави даље својим путем, изаћи ће из свега као побједник. Никада не треба полемисати са лошим људима, а нарочито не са онима који покушавају подићи тензије у народу ради одбране својих дугогодишњих надређених, јер они немају што да изгубе, а да већ нијесу изгубили, лише богаства које су створили, као што се не треба враћати онима који су вашу вриједност потцењивали. Данас када је све јасно, нико није спреман бранити империје и недјела оних који су народ толико пута преварили, као што није бранио ни оне који су одлазили са власти, а да себи и својим породицама нијесу оставили ништа више него обични грађани.

“Рука пружена у тешким тренуцима, памти се читав живот”, говорио је Фројд, али тешки тренуци су када си немоћан да се избориш за своју егзистенцију на правди Бога без било које кривице, а друштво ти окрене леђа, а не када полажеш рачуне за извршена недјела. Онај ко је на врхунцу своје моћи изигравао џелата, не може тражити милост од оних који су били његове жртве, ма колико било хришћански праштати. У животу све једнога дана дође на наплату, и зло и добро. Зато на вријеме о томе треба мислити. За миран сан потребна су добра дјела. Они који немају миран сан одавно су опасани телохранитељима, зидовима, бодљикавим жицама, блиндираним аутомобилима и оградама било да се ради о високим функционерима, криминалцима или неким амбасадама. Слободним нас чине само добра дјела и мирна савјест.

У Црној Гори смо се у посљедњих 30 година нагледали свега и свачега. Онима којима је све било дозвољено сада стиже наплата за сва непочинства која су чинили народу и држави. Тек сада видимо колика је та њихова наводна храброст била фингирана и колико су без заштите власти јадни и мали, јер очигледно они нијесу дужници само народу већ и оним криминалним групама које су штитили да би оне за њих одрађивале најпрљавије послове. Вријеме је да из тих кругова неко проговори. Знам много својих пријатеља који су хапшени, пребијани, лажно оптуживани, мучени и шиканирани, само зато што су другачије мислили, али су се витешки борили са неправдом и остали хероји једног времена упркос томе што су их заборавили нажалост и њихови другови. Тако су и Павле Булатовић, Душко Јовановић и Славољуб Шћекић као симболи отпора једном криминалном режиму, своју храброст у разоткривању корупције и криминала платили животима, а да до данашњег дана немамо одговор на питање ко су извршиоци и налогодавци тих монстоузних убистава.

Многи би рекли да се одговор и на ова питања крије у Спужу или на путу за Спуж. ЗИКС је данас, а можда и сјутра, црна кутија свих дешавања у Црној Гори. Вријеме је да пуну истину о свим дешавањима у посљедњих 30 година у Црној Гори коначно учинимо доступном свима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: