Пејовић: Од вриједности до безвриједности

Пише: Јово Пејовић

Уставни суд који годинама не рјешава важна питања од значаја за функционисање државе, експресно поништава одлуку општинског парламента о проглашењу Светог Василија Острошког славом Никшића, и по ко зна који пут показује да се уствари ради о колегијуму партијских представника у том суду, а не највећој судској инстанци у Црној Гори, која служи партијским, а не државним интересима.

У принципу сва судска власт је у рукама корумпираних центара моћи који су деценијама брижљиво утицали на избор судија који ће штитити њих и њихове налогодавце у обављању најмонструознијих криминалних и корупционарских послова у држави. Та спрега између судске власти, полиције и бившег режима је толико јака, да нова власт сачињена од бивших коалиционих партнера, бивше власти и бивших чланова ДПС, сада инсталираних у неким партијама нове власти уз асистенцију бившег шефа режима, њему оданих посланика и спонзора из Европске уније сваки покушај демонтаже трулог система обесмишљавају и блокирају.

Именовање Ранка Кривокапића на мјесто савјетника у министарству којим руководи Ервин Ибрахимовић и реаговање Суља Мустафића на осуде тог чина је класичан примјер да се један дио чланова нове Владе ту налази по задатку, да штити бивши режим, али и да чува личне привилегије које власт са собом носи. Ако погледате политичку сцену Црне Горе видјећете да се деценијама ништа не мијења.

На челу партијских, синдикалних, невладиних и других организација деценијама се налазе једни те исти људи и од функција их једино смрт или гашење тих организација може одвојиити. Начин и критеријуми по којима се именују савјетници, чланови одбора директора и управних одбора су најблаже речено скандалозни, јер се на тим мјестима именују кадрови који немају благе везе са ресорима и предузећима у којима се именују, да не кажем да највећи број њих и не зна што је њихова обавеза. Укупно гледано ми деценијама на најодговорније функције постављамо кадрове који немају ни минимум референци за обављање функција на које се именује.

Спорост или неспремност у демонтирању трулог система многи образлажу дилом између старе и дјелова нове власти гдје се све своди на фингирање, препуцавање и међусобне оптужбе у јавности, без конкретних потеза у стварности.

Негдје прочитах и записах констатацију која најбоље приличи нашој збиљи:“Има гладних, а има и ситих. Гладни су свега сити, а сити су свега гладни. Гладнима је свега доста, а ситима свега мало.“

После вјекова великих јунака, владика, мудраца и стваралаца, стигле су године криминалаца и фотељаша. Послије вјекова вриједних радника и сељака, стигле су године лопова и новокомпонованих богаташа. Послије вјекова части, људске доброте и поштења, стигле су године разврата и лицемјерја. И да се не лажемо све смо то увозили извана, као неке нове западне вриједности, а одрицали се оних наших традиционалних које су нас вјековима чувале од пропасти.

„Свуда па и у Црној Гори пропашће све оно што се гради на безбожништву, отимачини, пљачки, на самољубљу, властољубљу. На томе се ништа истинско и право није саградило кроз вјекове. Све је то пропало!“,говорио је блаженопочивши Митрополит Амфилохије. Не требају нам ни судови и додатни докази већ само да погледамо имовне картоне па да видимо ко је крао, а ко поштено радио. Имовински картони су једини прави доказ о томе ко је издајник, а ко патриота, као и ко Црну Гору воли из љубави, а ко из интереса. Све остало је само празна прича.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: