Пех са ММР вакцином може Србију скупо коштати: Отворен пут ка епидемијама, какве могу бити последице?

Обухват вакцинацијом ММР вакцином против малих богиња, заушки и рубеоле, поново се у току прошле године смањио, што би Србију  опет могло да суочи са епидемијама ових болести. Таман када смо помислили 2018. да смо се опаметили, јер је после више година тада обухват овом вакцином био 93,4 одсто, прошле године смо имали пех, који може скупо да нас кошта.

Наиме, према подацима Статистичког годишњака Србије, који је јуче објавио Завод за статистику, обухват ММР вакцином у току прошле године износио је само 88 одсто, а да бисмо избегли епидемије потребно је да имамо обухват 95 одсто.

Професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба за борбу против корона вируса каже за Телеграф.рс да овакав обухват може да представља проблем.

– Ми смо још пред крај 2019. године упозоравали да то може да буде озбиљан проблем – каже на почетку разговора за Телеграф.рс проф. др Тиодоровић.

На питање када би овакав обухват могао да да своје негативне последице, каже:

– То је поготово опасно јер имамо ситуацију са корона вирусом. У том смислу, то би био још један велики проблем, тако да такав обухват може бити проблематичан. У  ситуацији смо да морамо озбиљно да пратимо шта се дешава. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ досадашња вакцинација се одвија, можда не оним обимом који бисмо хтели, али она траје за децу. Нема никаквих ограничења, једино сто морају да се поштују све мере превенције за корону у дечијим диспанзерима односно у службама за вакцинацију.

На срећу, како каже, мала деца веома ретко оболевају од корона вируса. То је податак из света, научно доказан, али истиче, не смемо да седимо „на то ухо“.

– Деца до 7 или 10 година немају два рецептор за корону, али пошто примају деца пред школу и у другој години онда практично су та деца заштићена. Али, не смемо да спавамо на то ухо, морамо их штитити. Враћање на ситуацију из 2016. и 2017. године, када смо имали епидемије морбила и паротитиса (заушки) не би било добро. Са обухватом од 88 одсто, та опасност објективно прети – истакао је проф. др Тиодоровић.

Да се не понове 2016. и 2017. година
Подсећа да нам за сигурност треба обухват од 95 одсто. Само тако не могу да нам се понове епидемије малих богиња из 1997., 2007., и 2017. године.

– То је препорука Светске здравствене организације, научно доказана.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ вакцинација ММР-ом на територији Србије у 2018. години спроведена је са обухватом од 93,4, док је у 2017. години, када смо имали епидемију она износила тек 85,2 одсто.

Највећа епидемија малих богиња у Србији, да подсетимо, била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније у Србији јавила се још једна епидемија која се у Војводини прелила из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.

Последњи пут, мале богиње су Србију погодиле 2017. године и 2018. године. Тада је оболело 5.318 особа, док је 15 умрло.

Последњи случај малих богиња на територији Србије забележен је у Бору у јуну прошле године.

Вакцинација у Србији против малих богиња почела је 1971. године применом моновалентне вакцине. 1981. године почела је примена комбиноване вакцине против малих богиња и заушки, док је ММР вакцина (против малих богиња, заушки и рубеле) почела да се примењује од 1994. године.

Она се прима у 13. или 14. месецу живота.

Истовремено, од 1994. године започело је давање друге дозе ММР вакцине, најпре у дванаестој, а од 2006. године у седмој години живота, с обзиром на то да око 5 одсто особа вакцинисаних само једном дозом вакцине не развије имунитет против малих богиња.

Иначе, број вакцинисаних ММР вакцином био је и више него задовољавајућ до 2013. године, да би 2014. године рапидно опао. Проценат од више од 90 одсто вакцинисаних прешли смо после тога само 2018. године, али се, опет, враћамо уназад…

Наиме, 2005. и 2006. године проценат вакцинисаних ММР вакцином износио је 96 одсто, 2007. – 97 одсто, 2008., 2009. и 2010. по 96,  да би 2011. године опет био за проценат виши – 97 одсто.  2012. године је пао на 90, 2013. се попео на 93. Међутим, већ наредне 2014. године обухват је пао на  86 одсто, 2015. на  84 а 2016. године на  81 процента. 2017. године изнеосио је 85,2 одсто, 2018. смо постигли успех са  93,4, да би прошле године опет пали на проценат испод 90, односно на 88

До пада долази упркос томе што је вакцинација ММР вакцином обавезна. Без ње дете не може да се прими у вртић, нити да крене у школу, уколико нема уредан имунизациони картон.

Родитељи су у збуну, а томе доприносе и скупови антиваксера, који се редовно окупљају и пропагирају причу против вакцинације. Најжешћа је била она против ММР вакцине, и она је трајала и најдуже, али је у току епидемије корона вируса исказано незадовољство и против вакцине против грипа, као и против ковида. 

Ови скупови, који су накратко занемели, вратили су се са саветима струке да се треба вакцинисати против грипа, али и короне када добијемо ковид вакцину.

Последњи такав скуп је одржан је почетком септембра испред Института „Батут“. Неколико стотина грађана исказало је протест против, како кажу, најављеног тестирања вакцина против корона вируса. Протест је предводила др Јована Стојковић, која је окупљенима рекла да је министар просвете најавио ће родитељима бити одузимана деца уколико их не буду вакцинисани, па зато окупљени носе транспаренте „Децу вам не дамо“.

Пре тога, ативаксери су се окупили на Тргу републике у мају ове године. Истакли су да немају ништа против да се људи вакцинишу, али да не желе да се имунизација обавља присилом.

Извор: телеграф.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: