Pavlović: Spekulacije o povratku u Skupštinu prodrmale EU žabokrečinu

Piše: Koča Pavlović

Inicijativa EU o sastanku ambasadora sa opozicijom – kojom je poslije jako dugo vremena obuhvaćen i DF – predstavlja iznuđenu tzv. međunarodne zajednice. Ta reakcija je iznuđena nezvaničnim najavama (koje su stigle iz „nižih nivoa“ koalicije DF) o mogućem povratku DF-a u Parlament.

Aktuelni politički ambijent je „žabokrečina“ koju karakterišu dva paralelna procesa – staljinističko „davljenje“ DF-a i prelivanje njegovih glasova ka „našem Aleksi“, i puzajuće izolovanje Mila Đukanovića. I oba ta sloja, od kojih je jedan bespogovorno negativan i politički nelegitiman (jer staljinističke metode, kojima je izložen DF, ne mogu biti politički legitimne), a drugi bespogovorno pozitivan, dio su plana koji realizuje tzv. međunarodna zajednica. I ta su dva politička cilja za tzv. međunarodnu zajednicu – neodvojiva! Prosto rečeno – oni žele da se razvlasti Đukanović, ali nikako ne žele da razvlaštenom Đukanoviću sude crnogorski građani tj. DF!

Terensko „kresanje“ DF-a i jačanje „našeg Alekse“ treba da omoguće tzv. „podvlačenje crte“ iliti „mirnu tranziciju“. Prosto rečeno – treba da omoguće odlazak porodice Đukanović i kriminalno-političke elite, sa kompletnim opljačkanim bogatstvom, u politički backstage.

Kada se formalno pogleda tako kreirana konstelacija, zaista se nameće logička veza po kojoj jaki DF zadržava Đukanovića u igri. Ali, ta logička veza jakog DF-a i Đukanovićevog opstanka, nije posljedica nikakve njihove ideološke sličnosti (kako medijska mafija i njeni eksponenti uporno insinuiraju), već je to odraz SRAMNE UCJENE kojom je tzv. međunarodna zajednica svezala Crnu Goru i njenu opoziciju. A ucjena je već decenijama lako čitljiva i glasi: tzv. međunarodna zajednica (a prvenstveno NATO) neće dozvoliti odlazak Đukanovića, ako će proverbijalnom Lopovu nakon toga suditi NAROD tj. DF.

Već dugo je beskrajno licemjerje suštinska karakteristika (a i razlog sunovrata) politike EU i SAD. Ko još iz balkanskih stabilokratija ili iz Moldavije, iz Jemena ili Kenije – koji još građanin tih država vjeruje u evropsku floskulu o „zajednici demokratskih vrijednosti“. Ko još nakon Libije, Egipta i Sirije vjeruje u dobre, altruističke namjere „obojenih revolucija“. Ako je istina da je ISIS formirala CIA, onda je u CG na sceni isti tip ucjene kakav je pokušan u Siriji, a Đukanovićeva biološka i kriminalno-politička porodica je svojevrsni crnogorski ISIS, kojega Ameri evakuišu svaki put kada ga DF i NAROD opkole. U Deir Ez-Zoru to noćom obave američki helikopteri, a u CG je u oktobru 2015. to odradio Krivokapićev „demokratski dijalog u Bijelom salonu“ i tzv. građanska opozicija.

Aktuelnu političku žabokrečinu, kako rekoh, karakterišu dva paralelna procesa – terensko „kresanje“ DF od strane „našeg Alekse“, staljinistički progon i potpuna medijska izolacija najjačeg opozicionog subjekta, sa jedne strane, i napori da se unutar DPS-a marginalizuje struja Mila Đukanovića, sa druge strane.

Tako postavljena politička „igra bez igre“ (da upotrijebim kovanicu velikog fudbalskog maga Miljana Miljanića) bila je konsensualno prihvaćena i podržana od svih političkih subjekata, medija i NVO – jer je svima donosila korist. Jednako „našem Aleksi“, koliko i Dušku Markoviću. Baš svima osim DF-u.

Ta „igra bez igre“, u kojoj je permanentno stradao jedino DF, prije svega je bila u interesu korumpirane briselske birokratije. Zato su njeni zvaničnici bojkotovali „teroriste iz Fronta“, osnažili su rascjep unutar opozicije, i svoj angažman su ograničili na retoričko pozivanje na povratak u Parlament. Ali bilo kakav istinski pritisak u tom pravcu, Hanu, Mogerini i Junkeru nije padao na pamet.

Sve dok se nijesu pojavile špekulacije o mogućem povratku DF-a u Parlament! To je izazvalo priličnu paniku kod svih. Zato sada Brisel, iznuđeno, preuzima proaktivnu ulogu i organizuje sastanak EU ambasadora sa opozicijom. I pritom poziva „teroriste iz DF

na te konsultacije!