Нови министар правде Бојан Божовић, учествоваће сјутра на сједници Судског савјета како би приближио ставове и разјаснио нејасноће у вези са утврђивањем листе кандидата за предсједника Врховног суда, позиције која је упражњена од краја 2020. године.
То су “Вијестима” рекли из Министарства правде, указујући да је измјенама Закона о Судском савјету и судијама, којим се прописују услови за избор предсједника Врховног суда, омогућено да на ту позицију буде бирана особа која није судија или државни тужилац, а која има двадесетогодишње радно искуство на различитим правним пословима, “које се рачуна кумулативно”.
Судски савјет на електронској сједници прошле седмице није могао да утврди листу кандидата за предсједника Врховног суда јер су се спорили око тога да ли кандидаткиња Валентина Павличић испуњава услове конкурса. Како су “Вијести” објавиле, спорење на електронској сједници настало је око тумачења члана 33 Закона о Судском савјету и судијама, односно око тога да ли некадашња заступница државе пред Европским судом за људска права има 20 година кумулативног или континуираног стажа као судија, тужилац, адвокат, нотар или на неким другим правним пословима… Тумачење једног броја чланова да Павличић мора да има континуирани стаж на правним пословима, разлог је због чега је то питање остављено за редовну сједницу Судског савјета.
Осим Павличић, кандидати за предсједника Врховног суда су суткиња Врховног суда Ана Вуковић, в. д. предсједнице Врховног суда Весна Вучковић и предсједник Управног суда Миодраг Пешић.
Из Министарства правде подсјећају да су одредбе Закона којима се прописују услови за избор предсједника Врховног суда, измијењене у складу са препорукама Венецијанске комисије које су дате у мишљењу на Нацрт измјенама и допуна Закона о Судском савјету и судијама.
ВК је у мишљењу поздравила измјене Закона истичући да би “строго ограничавање приступа Врховном суду кандидатима могло довести до изолације правосуђа и подржавање конзервативних и крутих мишљења, за разлику од отворености за нове мисли и концепте, које би могли унијети правни стручњаци из различитих профила”.
Проблем корупције међу судијама једна је од главних пријетњи друштву и функционисању демократске државе. Генерални проблем корупције у друштву се не може ријешити без беспрекорне репутације судства… Наивно би било претпоставити да је црногорско судство имуно на ову бољку, иако је моје лично увјерење да су такви случајеви ријетки изузеци”, навела је Павличић.
Уставом Црне Горе прописано је да предсједника Врховног суда бира и разрјешава Судски савјет, на предлог Опште сједнице Врховног суда. Измјенама Закона о судијама и Судском савјету, које су биле дио пакета закона потребних да Црна Гора од ЕУ добије Извјештај о процјени испуњености привремених мјерила за поглавља 23 и 24 (ИБАР), осим што је проширен круг потенцијалних кандидата за предсједника Врховног суда, сада на Општој сједници Врховног суда сваки од судија моћи ће да заокружи више кандидата с листе пријављених – највише три. До сада је било могуће одабрати само једног кандидата.
Министар неће учествовати у гласању
Из Министарства указују да иако је министар Божовић става да као представник извршне власти не учествује у раду Судског савјета, али како је ријеч о првој сједници након његовог именовања, на њој ће учествовати и “настојати да приближи ставове евентуално спорних одредаба закона”.
“Сходно претходно наведеном, министар правде неће учествовати у гласању, већ ће дати тумачење одредби закона и тиме покушати да разјасни евентуалне нејасноће, као и да упозна чланове/ице Судског савјета о интенцијама измјена претходно важећег закона и комуникацији која је том приликом обављана са Венецијанском комисијом и Европском комисијом”, рекли су из Министарства.
Истичу да ће Судски савјет као колегијални орган донијети одлуку у складу са својим надлежностима, а без утицаја министра правде на ту одлуку.
Такође, подсјећају да наведена норма формулисана по узору на одредбе Закона о Државном тужилаштву у погледу услова за избор врховног државног тужиоца, у складу са препорукама Венецијанске комисије.
Обећавају ефикасније и слободније судство
Кандидати за предсједника Врховног суда уз пријаву на конкурс доставили програме рада у којима обећавају да ће, ако буду изабрани, радити на томе да судство буде независније (посебно финансијски), ефикасније и транспарентније, да се брже рјешавају предмети, а само су се неки од њих бавили горућим проблемом у цијелом друштву, па и судству – корупцијом.
На проблеме у правосуђу, када је у питању његова независност, непристрасност, одговорност и професионализам годинама указује Европска комисија у извјештајима о Црној Гори.
Валентина Павличић је у програму рада, на више од 66 страна, навела да колико год звучало грубо и болно констатација Европске комисије о функционалности црногорског правосуђа, а тиме и Врховног суда, реална је и истинита јер је дата кроз анализу стања и оцјене које се дају између осталог и кроз пресуде Европског суда.
Подсјећа да је ЕК у извјештају за прошлу годину навела да је правосудни систем Црне Горе умјерено спреман, без напретка у спровођењу кључних реформи и да независност, непристрасност, одговорност и професионализам тек треба да се унаприједе.
Она је у програму рада навела да би у циљу јачања независности судија и судства, предузела мјере као што су јачања механизма заштите “унутрашње” и “спољне” независности судија тако што ће се судија појединац на одговарајући начин заштитити од нежељених утицаја или притисака других судија или руководиоца или притисака других грана власти, а нарочито извршне.
Павличић: Корупција међу судијама једна од главних пријетњи друштву
Једна од мјера коју Павличић заговара је и јачање “утиска независности” стручних и кадровских капацитета судова, тако што ће се темељно анализирати притужбе странака. Међу мјерама наводи и системско праћење кадровске потребе појединих судова, јачање финансијске и просторне независности судства, а, како сматра, питање одговорности судија мора ићи и ван дисциплинских оквира, у зависности од природе и степена учињеног.
“Конкретно, проблем корупције међу судијама једна је од главних пријетњи друштву и функционисању демократске државе. Генерални проблем корупције у друштву се не може ријешити без беспрекорне репутације судства… Наивно би било претпоставити да је црногорско судство имуно на ову бољку, иако је моје лично увјерење да су такви случајеви ријетки изузеци”, навела је.
Поручује да, када се десе овакви случајеви, потребно је дати снажан судски одговор у виду правоснажне судске пресуде, а не оставити грађанима, јавности и протеку времена да “сами пресуђују”.
Павличић наводи да би у циљу јачања непристрасности и одговорности судија, предузела мјере као што су осигурање правилног, досљедног и потпуног функционисања система случајне додјеле предмета, промоција етике и професионалног понашања судија, борбе против сваког облика корупције у судству…
Предузела би и мјере интерне организације тако што ће се направити попис, структура и анализа свих старих предмета на нивоу Врховног и свих судова, а у циљу остваривања права на суђење у разумном року, поставила би временске оквире потребне за рјешавање одређених судских предмета.
Павличић наводи да је један од циљева њеног рада постизање ефикасности и ефективности у раду и на предметима из области организованог криминала и корупције на свим нивоима судског одлучивања.
Вуковић: Није постигнут жељени учинак у реформи правосуђа
Ана Вуковић у програму рада, који има 11 страна, наводи да иако је од усвајање прве Стратегије реформе правосуђе направљен одређени помак, евидентно је да у стварању независног непристрасног, одговорног правосуђа жељени учинак није постигнут.
Сматра да је у циљу успјешне деполитизације Судског савјета, постојеће одредбе Закона о Судском савјету и судовима, неопходно допунити гаранцијама независности и непристрасности.
У програму рада је навела да је неопходно додатно афирмисање принципа родне равноправности и обезбиједити да се квалитет рада судије, поред постојећих критеријума цијени и у односу на одлуке Уставног суда и Европског суда за људска права.
“Потребно је унаприједити транспарентност праксе Судског савјета, и с тим у вези унаприједити ï постојећи информациони система”, казала је.
Подсјећа да, иако финансијска независност представља једну од виталних полуга независности правосуђа, црногорско судство нема одлучујућу улогу у креирању сопственог буџета, већ о томе одлучује извршна власт.
Наводи да су зараде носилаца судских функција и даље испод просјечних вриједности на западном Балкану, а да правилници о оквирним мјерилима рада и одређивање тзв. норме коју судије треба да испуне у току године, не узимају објективно у обзир реалну сложеност предмета, посебно у предметима из области организованог криминала.
Додаје да је један од кључних приоритета у дијелу јачања ефикасности смањење броја заосталих предмета, док је дуго трајање судских поступака и даље проблем.
Вучковић: Судство пружило кључан допринос у добијању ИБАР-а
Весна Вучковић се у програму рада на 25 страна више фокусирала на оно што је у Врховном суду урађено током њеног в. д. мандата (израђене Смјернице за примјену споразума о признању кривице, настављена сарадња са НВО, унапријеђена међународна сарадња…).
“Достигнућа правосуђа у области владавине права су знатно допринијела чланству Црне Горе у Сјеверно-атлантској алијанси. У претходном периоду, судство је пружило конкретан и кључан допринос у добијању завршних мјерила (извјештаја о испуњености привремених мјерила у поглављима 23 и 24 (ИБАР) у приступању Црне Гор ЕУ”, тврди Вучковић.
Сматра да независност судства није потпуна док судови зависе од буџета којег опредјељује извршна власт.
Поручује да ако би била изабрана за предсједницу Врховног суда, активно би се укључила у израду нових законских рјешења која би у знатном препознала најбоље судије, да се оцијени превенствено квалитет и кванитет рада судија.
Сматра да суд мора бити отворен за јавност кроз објављивање најважнијих информација о његовом раду, да треба ојачати ПР службу и одржавати конференције за новинаре.
Како каже, предсједник Врховног суда мора стално да подстиче кроз редовне сасанке са предсједницима судова да рад учине ефикаснијим посебно у рјешавању предмета “црвених омота” (предмети којима пријети застара).
“Посебан акценат треба дати на поступање у предметим одређивања и трајања притвора. Притвор није и не може бити казна, па у стуацијама када то закон прописује треба је замијенити другом врстом – мјером надзора…”, поручује.
Задатак за будућег предсједника, како је навела, формирање судске полиције у циљу унапређења безбједности у судовима.
Пешић: О реформи одлучују други, а кривица се приписује судовима
Миодраг Пешић сматра да актуелни моменат у црногорском друштву захтијева да Врховни суд преузме улогу носиоца трансформације судства и да за резултате те реформе одговара грађанима, “а не да о реформи одлучује неко други, а да се кривица за евентуални неуспјех приписује судовима”.
“Из Извјештаја ЕК се може закључити да реформа црногорског судства није дала жељени резултат, а да један од разлога може бити непотпун увид у могући ефекат предложених реформи судске гране власти, највише због тога што се, из разних разлога, најквалитетније судије нијесу укључивале у овој процес, или зато што нијесу уважене сугестије оних који су дали осврт на предложени сет реформи”, наводи Пешић у програму рада на 16 страна.
Подсјећа да је у измјене и допуне Закона о судском савјету и судијама ушла старосна граница за одлазак у пензију судија и промијењен начин избора предсједника Врховног суда, али не и одредбе које би “гарантовале материјалну независност судија”, па се од предсједника Врховног суда очекује да каналише предлог рјешења која ће гарантовати судијама достојна примања.
Сматра да предсједник Врховног суда треба да инсистира кроз дјеловање у Судском савјету, да се што више уважавају ставови судства по питању буџета и обезбиједи механизме који би спријечили да се “продре у саму суштину независности судства”.
Залагаће се, како наводи, за јачање функције дисциплинског тужиоца, који би гарантовао да наводи о повреди дужности судије буду детаљно истражени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
