Pavić za veliki kineski sajt „Guanča“: Srbija ide po minskom polju, ali ne sme izneveriti ni sebe ni prijatelje

U Evropi do sada postoje samo 4 zemlje koje nisu sankcionisale Rusiju, od kojih je jedna Srbija.

Međutim, kad je Srbija u pitanju, nije lako biti „izolovano ostrvo“. S jedne strane, visoki zvaničnici iz Evrope i SAD koji „nemaju strpljenja da slušaju ono što nije antiruski stav“ preko noći su pregovarali sa Vučićem sa ciljem da izvrše pritisak na njega.

S druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron je 6. marta bacio „maslinovu grančicu” rekavši da je Srbija i dalje prva zemlja koja može da uđe u EU, koliko god da se menja geopolitika Evrope i sveta.

Pošto je Srbija 2. marta u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala za osudu Rusije, srpski narod koji je bio zabrinut da bi vlada mogla da padne pod pritiskom Zapada, organizovao je prvi i najveći proruski skup u Evropi 4. marta.

Kolumnista Aleksandar Pavić, bivši savetnik Republike Srpske, bio je na licu mesta skupa.

Povodom trenutne situacije u kojoj se nalazi Vlada Srbije, koja je “ni tamo niovamo”, on je otvoreno rekao: Stoga su dileme i iskušenja sa kojima se sada suočava rukovodstvo Srbije veliki, poput hoda po minskom polju. Mogu se razumeti i povremena popuštanja ili čak i pogrešni ili nedovoljno dobri potezi. Ali je Srbija bila i ranije suočena sa sličnim situacijama, kao što je navedeno u prethodnom izveštaju, pa je opet uspela da se nekako izbori sa njima, mada često po cenu velikih žrtava.

Zbog protivljenja sankcijama, Srbija je postala „Izolovano ostrvo“

Sankcije Rusiji najavile su Velika Britanija i 27 država članica EU mnogo pre početka ruske „specijalne vojne operacije“. Kada je izbio sukob, pridružile su se i zemlje koje nisu članice EU.

Švajcarska, nekada poznata po svojoj „tradiciji neutralnosti“, objavila je 28. februara da će napustiti svoju duboko ukorenjenu posvećenost neutralnosti i pratiti sankcije EU protiv Rusije.

Sajt „Evropski zapadni Balkan“ 2. marta citirao je Žozepa Borela, visokog predstavnika EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku, koji je rekao da će se sankcijama pridružiti i zemlje poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Islanda, Lihtenštajna i Norveške.

Kao i Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, koje su se pridružile sankcijama, Srbija je takođe država kandidat za članstvo u EU. Ali, Srbija je jasno stavila do znanja: „Kao zemlja koja je doživela sankcije Zapada… smatra da nije u vitalnom političkom i ekonomskom interesu naše zemlje da uvodi sankcije bilo kojoj zemlji ili njenim predstavnicima i privrednicima.”

Ovo insistiranje je prepoznala i Rusija. Vlada Ruske Federacije je 7. marta odobrila „Spisak neprijateljskih zemalja i regiona“. Na listi su 27 zemalja EU, Ukrajina, Velika Britanija, Švajcarska, Crna Gora, Albanija, Norveška, Island, Lihtenštajn, Andora, Monako, Severna Makedonija i San Marino.

Kada ruske kompanije trguju sa kompanijama u ovim regionima, moraju dobiti odobrenje od Vlade Ruske Federacije, a sve transakcije se obavljaju u ruskoj valuti rublja.

Osim Bosne i Hercegovine, koja ima veliki broj proruskog naroda (Republika Srpska), još četiri evropske zemlje se nisu našle na listi koje su uvele sankcije Rusiji. Među njima, džepna država Vatikan nije umešana u takve poslove; Belorusija i Moldavija su obe zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Prva je postala meta sankcija poput Rusije, a druga ima ruske trupe stacionirane na svojoj teritoriji. Zbog toga je balkanska država Srbija postala jedna od retkih neutralnih trećih zemalja u Evropi koja je insistirala na svojoj nezavisnosti u rusko-ukrajinskom sukobu.

S druge strane, zapadne zemlje nikada nisu ublažile pritisak na Srbiju.

Vučić je 2. marta u svom govoru iskreno rekao: „Srbija je pod ogromnim pritiskom. Sada nije pitanje da li možemo da izdržimo sami, već činjenica da se suočavamo sa situacijom da malo ko želi da sluša naše poglede, vrlo malo ljudi zanima šta nam se desilo 1999. godine“.

„Predsednik Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i predstavnik Sjedinjenih Država, takođe su slušali šta sam rekao. Međutim, vidim i znam da oni nemaju strpljenja da slušaju stavove koji nisu protiv Rusije.”

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Vulin je rekao: „Ali sile NATO pakta ne traže uvođenje sankcija Rusiji zato što će to nešto promeniti, već zato što će to pokazati da poslednji slobodni narod u Evropi nije više slobodan i da je njegov vođa slomljen…“

Ali, pošto je Srbija glasala za predlog Ukrajine da osudi Rusiju na 11. vanrednoj specijalnoj sednici Generalne skupštine UN 2. marta, Zapad je krenuo putem udvaranja.

Prema pisanju albanskog lista „Egzit” od 7. marta, predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je predsednika Srbije Vučića prošle nedelje, rekavši da će Srbija, bez obzira na to kako se geopolitika Evrope i sveta promeni, ipak biti prva koja će ući u EU.

Zbog glasanja se desio proruski skup

Srbija i Rusija imaju duboke istorijske, kulturne i verske veze. Obe zemlje pripadaju Slovenima i obe veruju u pravoslavlje. Carska Rusija je tokom perioda Kraljevine Srbije aktivno pomagala Srbima u otporu Osmanskom carstvu i Austrougarskoj. Iako su dve zemlje bile neprijateljski raspoložene za vreme Sovjetskog Saveza, Rusija se posle završetka Hladnog rata više puta protivila sankcijama koje su Srbiji uvele zapadne zemlje u Ujedinjenim nacijama, odbijala je da prizna nezavisnost Kosova i sprečavala Kosovu da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Politiko-Evropa objavio je da su Rusija i Srbija postigle ono što se smatralo „neverovatnim“ dogovorom nakon što su cene gasa porasle prošle godine, dok se ostatak Balkana suočavao sa krizom električne energije. Dve zemlje su zadržale nepromenjene cene prirodnog gasa i čak povećale snabdevanje.

Zbog toga srpski narod uglavnom podržava Rusiju, a Vučić je rekao i da će, šta god da se desi, oko 85 odsto naroda stati uz Rusiju.

Prema izveštaju sajta „Balkan obzerver” od 2. marta, čak je grupa srpskih dobrovoljaca došla direktno u Ukrajinu da se bori za dve pro-ruske „republike” na istoku Ukrajine.

Nakon što je Srbija 2. marta na Generalnoj skupštini UN glasala za predlog Ukrajine da osudi Rusiju, Vučić je u svom govoru tog dana objasnio da je važno osuditi svaki akt koji podriva teritorijalni integritet zemalja članica UN. U takvim okolnostima Srbija ne može i ne sme da ćuti. Međutim, u tekstu rezolucije UN nisu pominjane nikakve sankcije Rusiji.

Vučić je kazao da je Srbija od 13 akata o agresiji na Ukrajinu glasala za četiri, a da devet nije mogla da podrži jer uvode sankcije Rusiji. Ostalih 9 akata su vezani za uvođenje sankcija ruskoj bankarskoj industriji, vazdušnom saobraćaju ili pojedincima, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Lavrova itd. Srbija nikada ni na koji način neće štetiti interesima ruskih partnera.

Ipak, mnogi proruski orijentisani ljudi su i dalje duboko razočarani tim potezom.

Kako prenosi agencija Frans pres, srpski narod je 4. marta spontano održao miting podrške Rusiji u prestonici Beogradu. Ovo je bio prvi i najveći proruski marš u Evropi. Ljudi koji su se okupili ispred statue poslednjeg cara Nikolaja Drugog i ruske ambasade, podigli su nacionalne zastave dve zemlje i sliku Putina, pevali himne dve zemlje i uzvikivali: „Srbija i Rusija, braća zauvek“.

Jedan stariji čovek sa ruskom zastavom rekao je: „Ovo je borba dobra i zla i hvala Bogu sigurni smo da će Majka Rusija pobediti.

„Rusija oslobađa Ukrajinu od neonacizma. Rusi – naša braća – oslobađaju ovu zemlju i nadamo se ceo svet“, rekao je jedan od pripadnika obezbeđenja.

Na kraju, vredi napomenuti da, iako je Politiko spekulisao da će, uz glasanje Srbije, Rusija optužiti Srbiju za izdaju tradicionalnog prijateljstva, a ruska optužba će izazvati nezamislivi politički haos u srpskom javnom mnjenju, tako nešto se na kraju nije dogodilo. U stvari, Rusija nije odgovorila.

Vučić se 6. marta sastao i sa ruskim ambasadorom u Srbiji i upoznao ga sa stavom Vlade Republike Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost, uključujući njihovu posvećenost poštovanju normi međunarodnog javnog prava.

Srpski analitičar: To su otpor i upozorenje

„Proruski miting u Beogradu, glavnom gradu Srbije, možda nije veličanstven po broju ljudi, ali je u izvesnom smislu jeste veličanstven,” kaže Aleksandar Pavić za časopis Guanča.

Zapravo, u ostatku navodno ”demokratske i multikulturne” Evrope, takve demonstracije bi skoro sigurno bile zabranjene ili praćene velikim policijskim prisustvom, radi zastrašivanja ljudi.

Najpre treba reći, kao što je istaknuto, da je Srbija 2. marta u Generalnoj skupštini UN glasala za osudu ruske ”agresije na Ukrajinu”, što je u najvećem delu javnosti Srbije, koja je ne samo pro-ruska i pro-kineska, nego i radikalno anti-NATO i sve više anti-zapadna, primljeno sa negodovanjem.

Pavić misli da je skup i otpor i upozorenje, otpor zapadnoj propagandi protiv Rusije i znak ”upozorenja” vlastima Srbije da narod ne podržava nikakve poteze vlasti koji se mogu tumačiti kao anti-ruski ili pro-NATO.

Ali, što se tiče razloga za takvo glasanje Srbije u UN, odnosno razloga za to što je srpski ambasador dobio takve instrukcije iz Ministarstva spoljnih poslova – tu su mišljenja patriotske javnosti i pojedinaca u Srbiji podeljena. Jedni misle da je srpska vlada odlučila da uradi minimum što su od nje zahtevale zapadne sile, ali ne više od toga. To bi se moglo i zaključiti na osnovu naknadnih objašnjenja koje je za takvo glasanje dao predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je u jednom kasnijem obraćanju javnosti dodatno objasnio srpsko glasanje u Generalnoj skupštini UN potrebom da Srbija brani princip teritorijalne celovitosti i osude bilo kakve agresije, ma ko je počinio, jer se na takav način brani i srpska odbrana Kosova i Metohije (KiM), odnosno Rezolucija SB UN 1244, po kojoj je KiM i dalje pokrajina u sastavu Srbije.

Dakle, može se reći da je Vučić u svom obraćanju javnosti poslao poruku da Srbija pokušava da balansira između interesa odbrane sopstvene teritorije u skladu sa međunarodnim pravom, žestokih i sve većih zapadnih pritisaka da se okrene protiv Rusije, i privrženosti tradicionalnim prijateljima kao što je to Rusija.

Pavić je naglasio i to da je srpska privreda vrlo zavisna od ruskog gasa, koji dolazi u Srbiju preko gasovoda Turski ili Balkanski tok, i to preko teritorija dve NATO države – Turske i Bugarske – i da Srbija treba da u junu potpiše novi dugogodišnji ugovor o snabdevanju gasa sa Rusijom, a da je važan elemenat tog novog ugovora cena gasa, koja je ovih dana dostigla istorijski maksimum u Evropi.

Drugi deo srpske javnosti koji je nezadovoljan glasanjem Srbije u Generalnoj skupštini UN smatra da nema opravdanja što je Srbija glasala protiv Rusije, odnosno za osudu navodne ruske agresije.

Pavić kaže da je po toj školi mišljenja, Srbija mogla da bude uzdržana kao što je to bila Kina, a ne da se pridruži u osudi Rusije zapadnim agresorima koji su napali Srbiju 1999. godine, koji sad zveckaju oružjem ne samo u pravcu Rusije već i Kine, a koji su odgovorni za desetine nelegalnih vojnih intervencija širom sveta.

Ovaj deo javnosti se takođe plaši da je ovo samo prvi znak popuštanja srpskih vlasti, odnosno srpskog predsednika koji donosi većinu odluka, i da je moguće da će, posle predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su zakazani za 3. april, ako na njima pobedi, Vučić biti spreman da okrene leđa Rusiji i priključi se zapadnom bloku i zapadnoj politici daljeg agresivnog širenja na istok – i prema Rusiji i prema Kini, pravdajući to neizdrživim zapadnim ekonomskim, bezbednosnim i vojnim pritiscima na Srbiju.

Pavić dalje navodi da su takvi zapadni pritisci na Srbiju već prisutni, i logično je očekivati da će biti još veći kako vreme bude prolazilo. Moglo bi se očekivati da će zapadni centri moći pokušati da, na primer, destabilizuju srpsku privredu iznenadnim povlačenjem kapitala iz srpskog finansijskog sistema ili odlaskom zapadnim firmi koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

U vezi sa ovom poslednjom potencijalnom pretnjom, u svom intervjuu od 5. marta na jednoj beogradskoj TV stanici, Vučić je rekao da bi, da nije Srbija glasala onako kako je glasala u UN 2. marta, ”30-50 stranih fabrika” prestalo sa radom i otišlo iz zemlje.

Takođe je vrlo moguće da će Zapad ohrabriti albanske separatiste na KiM da naprave provokacije protiv preostalog srpskog stanovništva u pokrajini, kako bi naterali Srbiju da vojno reaguje. U tom slučaju, Srbija bi se direktno suočila sa delom NATO-a, s obzirom da su međunarodne mirovne trupe na KiM pod komandom NATO. To bi faktički značilo potencijalni uzlazak Srbije u sukob sa NATO, i to u vremenu kada je potpuno okružena NATO državama a ceo vazdušni prostor oko nje zatvoren za ruske avione.

Takođe su moguće provokacije protiv srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, što bi opet stavilo pritisak na vlasti u Beogradu da reaguju i pokušaju da ga zaštite, što bi takođe dovelo Srbiju u direktan sukob i sa EU – koja je odgovorna za međunarodnu vojnu operaciju u BiH – i sa NATO.

Na kraju Pavić misli da “su dileme i iskušenja sa kojima se sada suočava rukovodstvo Srbije veliki, poput hoda po minskom polju. Mogu se razumeti i povremena popuštanja ili čak i pogrešni ili nedovoljno dobri potezi. Ali je Srbija bila i ranije suočena sa sličnim situacijama, kao što je navedeno u prethodnom izveštaju, pa je opet uspela da se nekako izbori sa njima, mada često po cenu velikih žrtava. “

“A većinska srpska javnost, bez obzira na tešku situaciju, očekuje od svih koji rukovode Srbijom da je ne osramote, da ne zabodu nož u leđa prijateljima, i da ne staju na stranu agresora i kolonizatora. Po bilo koju cenu.”

Urednik Li Huanju (李焕宇)

Izvor: Fakti

Pročitajte JOŠ:

Pišu li optužnicu protiv Vladmira Putina? Rusija pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu